Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀сузитн

сврштом 5, стр. 227

про̀сузитн

просузитн

Стална адреса

Лема

просузитн

Извор

том 5, стр. 227, редослед 19

  1. 1.

    испустити, пролити сузе, заплакати. —У таквој прилици би и мати просузила од смеха. Петр. В. Црним очима пиљила је у трупло на вјешалима, не тренувши ни оком, не просузивши сузе. Шен.

    в. — (после броја) век
  2. 2.

    фиг. пробити (о соку из лозе и биљке кад се обреже). Рј. А.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
про̀сузитн, -ӣм сврш. 1. испустити, пролити сузе, заплакати. —У таквој прилици би и мати просузила од смеха. Петр. В. Црним очима пиљила је у трупло на вјешалима, не тренувши ни оком, не просузивши сузе. Шен. 2. фиг. пробити (о соку из лозе и биљке кад се обреже). Рј. А.