про̏суо
просуо
Лема
просуо
Извор
том 5, стр. 228, редослед 3
- 1.а.
-ӯло; трп. прид. прО̏сӯт) сврu а. сипајући испустити, истрести (хотимице или нехотице) количину чега (обично нешто ситно, сипкаво).
— Просч семе из вреће. НП Вук. фиr. Просуо сам их дјеце по свијету, да ни враг толико.
- 1.б.
учинити да што испадне одакле.
— Гурну је преко прага, просувши јој цвеће из руку.
- 2.
избацити, излити из чега нешто течно.
— Просула је музлицу с млијеком.
- 3.
пустити да што обилно потече (о сузама, кшши).
— Просу ... обилате сузе и крваве.
Дође облак до нас, просу из себе лијепу кишицу.
Душко је хтео сав јед да проспе из себе.
- 4.а.
фиг. много, обилно дати.
— Бијесном жељом цјелове ћу просут своје. Бег. ир. Проспе по њему ударце као да испрашује врећV.
- 4.б.
учинити да се што појави у великој количини и на целој површини.
— Осмехну се вече, ситне звезде просу.
Лијепо предвечерје ране јесени просуло по граду шарену вреву.
- 5.
фиг. сипајући покрити, прекрити чим какву површину.
— Сунце залази, просувши гримиз по планини.
Месец проспе своје сетне зраке по луговима.
- 6.а.
фиг. рећи, изговорити брзо и много.
— Дај, проспи, што је?
— нестрпљиво ће lашшар.
После мале станке просуо бујицу речи. Пол. 1950.
- 6.б.
пронети, разгласити, раширити.
— Један суви и болешљиви господин ... је ту вест и просуо кроз вашар.
Фразе
~ новац (паре) а) лакомислено потрошити, проћердати много новаца; б) дати, потрошити новац као мито. — Ако је Порта ... ипак признала потпуну наследност, то је било стога што је Милош просуо паре у Цариграду. Јов. С.; ~ кућу (имање, земљу)упропастити, профућкати, страћити кућу, имање, земљу; ~ светло(ст) на коrа (на што) обасјати кога; фиг. објаснити, протумачити; ~ коме црева (дроб, утробу) распорити, пробуразити кога; ~ огањ, ватру (из пушака), ~ пушке (топове) опалити из ватреног оружја, отворити ватру из пушака (топова); ~ Крв коме пробости, убости кога; ~ крв за кога (за што) жртвовати живот, погинути за кога (за што); смути па проспи нешто што је безвредно, безначајно. — Сва та скупљања — мислио је — у ствари је смути па проспи.
просула се жена покр. родила, породила се. — Просула ми се жена, па не могу никуд од куће.
Пододреднице
1. а. пасти у нереду и разлетети се на све стране. — Мој се бисер по сокаку просу. НП Вук. б. пасти у великој количини на кога, на што. — На њих се камење проспе, зашобоћу штити кургаши. М-И. в. пасти, спуститисе. — Низ прси се просули бркови. НП Вук. г. пасти по каквој површини прекривајући је. — По мекој површини просула се месечина. Крањч. С. 2. а. пролити сеу млазевима, пљуснути (о киши). — Просуше се јесенске кише. Мил. В. б. почети тећи, потећи (о сузама). — И најзад просуше се тиХе, крупне сузе. Лаз. Л. в. избити, појавити се у великој количини (о зноју). — Зној му се просуо по челу. Новак. г. нагло избити, покуљати. — Онда се просу бео, сјајан дим, усколеба се тамо-амо и лагано оде у висину. Шапч. д. нагло настати, избити. — Налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура. Ранк. 3. фиг. обузети кога, овладати киме ширећи се брзо, нагло (о сну, дрхтавици). — Сан нам по удима трудним се проспе. Марет. По Вукашину се просу танка дрхтавица. Ћос. Д. 4. фиr. а. зачути се, одјекнути, разлегнути се (о гласу, звуку). — Залелека село, па се просу кукњава. Рад. Д. Просу се тмурним јутром ... сребрни звук звона. Кум. б. прочути се, рашчути се, пронети се на све стране (глас о чему). — Просуше се чудни гласови по Загребу. Шен. в. раширити се, испунити какав простор. — Врата се отворише, зашушташе сукње, просу се по соби мирис. Срем. 5. сместити се на великом простору у разним правцима и деловима даље или ближе један од другога. — Раскошна Опатија ... просула се на подножју шумовитих брегова. Кум. 6. а. разметнути се, расути се. — Ударе Турци, и логор се проспе. Вук Рј. б. провалити се, распућисе. — фиг. И сетих се својих другова. У мени се прссу жуч. Видим их све. Срећне, задовољне. Петр. В. в. испасти из чега. — Лубања му је прсла као кокосова љуска, мозак се просуо по плочнику. Крл. Г. разићи се, растурити се у групама или појединачно на разне стране. — Послије службе божје народ се просуо по гробљV. Бен. 7. прострети се (2в). — Одједанпут сав се пред њом проспем ... љубим јој ноrе. Л-К. 8. окилавити. —У боју на Дубљу Сима се је просуо тако да је ... до смрти морао носити утеге од јелење коже. Рј. А. 9. разг. испустити, избацити полно семе за време спавања, полуцирати. Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
про̏суо, -ӯла, -ӯло; трп. прид. прО̏сӯт) сврu. 1. а. сипајући испустити, истрести (хотимице или нехотице) количину чега (обично нешто ситно, сипкаво). — Просч семе из вреће. НП Вук. фиr. Просуо сам их дјеце по свијету, да ни враг толико. Војн. б. учинити да што испадне одакле. — Гурну је преко прага, просувши јој цвеће из руку. Каш. 2. избацити, излити из чега нешто течно. — Просула је музлицу с млијеком. Сим. 3. пустити да што обилно потече (о сузама, кшши). — Просу ... обилате сузе и крваве. Матош. Дође облак до нас, просу из себе лијепу кишицу. Ранк. фиг. Душко је хтео сав јед да проспе из себе. Ћос. Д. 4. фиг. а. много, обилно дати. — Бијесном жељом цјелове ћу просут своје. Бег. ир. Проспе по њему ударце као да испрашује врећV. Кал. б. учинити да се што појави у великој количини и на целој површини. — Осмехну се вече, ситне звезде просу. Кош. Лијепо предвечерје ране јесени просуло по граду шарену вреву. Мар. 5. фиг. сипајући покрити, прекрити чим какву површину. — Сунце залази, просувши гримиз по планини. Матош. Месец проспе своје сетне зраке по луговима. Јакш. Ђ. 6. фиг. а. рећи, изговорити брзо и много. — Дај, проспи, што је? — нестрпљиво ће lашшар. Драж. После мале станке просуо бујицу речи. Пол. 1950. б. пронети, разгласити, раширити. — Један суви и болешљиви господин ... је ту вест и просуо кроз вашар. Нуш.