Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̏сја̄к

мтом 5, стр. 217

про̏сја̄к

просјак

Лема

просјак

Извор

том 5, стр. 217, редослед 7

  1. 1.

    (вок. -а̄че; мн. -а̄ци) онај који проси, који живи од милостиње.

    вок. — вокативмн. — множина
    — Он увек да̑ штогод прос)аку који нема руке или ноге.
    Макс.
    Ваљда нећеш стајати ту као какав просјак.
    Јонке
  2. 2.

    врло сиромашиан, бедан човек.

    — Кемамо више ништа. Iросјаци смо.
    Крањч. Стј
    У подножју њих планина чуче крњаве, сламнате колибе
    — просјаци ти сињи нашом крајином. он.
Изворни текст (OCR)
про̏сја̄к м (вок. -а̄че; мн. -а̄ци) 1. онај који проси, који живи од милостиње. — Он увек да̑ штогод прос)аку који нема руке или ноге. Макс. Ваљда нећеш стајати ту као какав просјак. Јонке. 2. врло сиромашиан, бедан човек. — Кемамо више ништа. Iросјаци смо. Крањч. Стј. фиг. У подножју њих планина чуче крњаве, сламнате колибе — просјаци ти сињи нашом крајином. он.