Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

просја́јити

сврштом 5, стр. 217

просја́јити

просјајити

Лема

просјајити

Извор

том 5, стр. 217, редослед 6

  1. 1.

    показати се, одвојити се својим сјајем, заблистати се. —У очима занесених младића просјајиле сVзе. Ђал.

  2. 2.

    необ. кратко, муњевито одговорити.

    необ. — необично
    — Ајд и ти с нама!
    — понудише младог оца.
    — Е, нека! У здравље!
    — просјаји Мрко. Бозсић.

Пододреднице

~ се

постати (про)сјајан, засјати се. — ошкропљене улице поцрнише и просјајиШе се овдје-ондје локвицама. Божић

постати (про)сјајан, засјати се.
Изворни текст (OCR)
просја́јити, -ӣм сврш. 1. показати се, одвојити се својим сјајем, заблистати се. —У очима занесених младића просјајиле сVзе. Ђал. 2. необ. кратко, муњевито одговорити. — Ајд и ти с нама! — понудише младог оца. — Е, нека! У здравље! — просјаји Мрко. Бозсић.