проте́гнути
протегнути QA: medium
Лема
протегнути
Извор
том 5, стр. 230, редослед 9
- 1.
испружити у неком правцу део тела (ноге, руке, врат и сл.).
— Цврчак је ... протеrнуо анке ножице и запевао. Пол. 1958 Залепетао би крилима, протегао врат и Фзапјевао гласно.
- 2.
лећи испруживши се.
— Протегнут ће трудне кости на клупи од чворава дрва.
- 3.а.
вукући, растежсући учинити дужим.
— Сједне на поткућницу, протегне дугачку нит, намота је на вретено ...
- 3.б.
вукући учинити напетим, натегнути.
— Волујски протеrнем ремен преко њега кревета].
- 4.
распоредити у једном правцу, реду, на каквом простору.
— Протегните процесију кроз сву Нову Вес.
- 5.
фиг. отегнути, (пр)одужити трајање чега.
— Настојим ли протегнути свијетлу минуту инспирације ... руга ми се с папира ... моја судбина.
- 6.
фиг. проширити деловање чега на кога, применити.
— Оно не могу на себе протегнути.
Ја бих мобилизацију протеrнvои на жеН6.
папке разГ. 6. отегнути папке, уз отегнути (изр.). — Прије неголи протегнем папке ... ни цента!
Фразе
~ ноге проћи се, прошетати се;
Пододреднице
1. а. испружити своје тело. — Напријед с оштрим се копљем ... протегне Арес. М-И. Чобанче устаде, протеже се и пође лено девојци. Ранк. б. пружити се у неком правцу. — Ђерма се на бунару некуд протегла увис. Ивак. в. лећи испружсивши се. — Био се протегао на клупи код зида. Шен. 2. а. постатидужси, увећати се у дужину, ширину, истегнути се. — Ако је везица испод језика кратка ... она се мало-помало кретањем језика у говору протегне. Батут. б. разг. израсти, порасти, узрасти. — la ни тај Борко не може то да схвати ... иако се протегао и нарастао. Ђур. 3. заузети какав простор у дужину и ширину на каквој површини. — Од села се до шума протегло ... предиво њива̂. Бен. 4. распоредити се у једном правцу, у реду, попут траке, ланца на каквој површини. — Армија се протегла у три реда. Крањч. Стј. 5. фиг. продужити се на какво време, до каквог рока, времена, отегнути се. — Докле човјек по горама ступа, докле сунце свој пут не изгуби, дотоле се вијек протегнуо храбријема оним јунацима којима сам дига̂ споменике. Њег. Вечер се полагано протегла, била је досадна и дуга. Бен. 6. фиг. а. раширити круг свога деловања, утицаја на кога; обухватити собом какав простор. — Показао је колико му је стало да се наш књижевни језик ... протегне на цео наш народ. Бел. И на земљи протегнуо се хлад. Уј. б. ширећисе постати чујан, зачути се. — Тишина је гробна. И тек каткад само протегне се јаук слабије ил јаче. Митр
Изворни текст (OCR)
проте́гнути, про̀те̄гне̄м сврш. 1. испружити у неком правцу део тела (ноге, руке, врат и сл.). — Цврчак је ... протеrнуо анке ножице и запевао. Пол. 1958. Залепетао би крилима, протегао врат и Фзапјевао гласно. Кос. 2. лећи испруживши се. — Протегнут ће трудне кости на клупи од чворава дрва. Михољ. 3. а. вукући, растежсући учинити дужим. — Сједне на поткућницу, протегне дугачку нит, намота је на вретено ... Бен. б. вукући учинити напетим, натегнути. — Волујски протеrнем ремен преко њега кревета]. М-И. 4. распоредити у једном правцу, реду, на каквом простору. — Протегните процесију кроз сву Нову Вес. М-О. 5. фиг. отегнути, (пр)одужити трајање чега. — Настојим ли протегнути свијетлу минуту инспирације ... руга ми се с папира ... моја судбина. Андр. И. 6. фиг. проширити деловање чега на кога, применити. — Оно не могу на себе протегнути. Ков. А. Ја бих мобилизацију протеrнvои на жеН6. Јак.