Одредница

про̀терати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 232

про̀терати

протерати

Лема

протерати

Извор

том 5, стр. 232, редослед 15

  1. 1.а.

    ијек. про̀тјерати, сврш а. гонећи учинити да прође: ~ стоку кроз варош. Р-К Реч.

    ијек. — ијекавски
  2. 1.б.

    терајући проћи куда или мимо кога.

    — Не шће Перо послушати Тоша но проћера покрај Тоша дора.
    НП Вук
    Милка увек нађе нека посла код сусетке преко пута ... кад ће таман Вуја да протера онуда своје воке.
    Ад.
  3. 2.а.

    укуцавајући протурити кроз што: ~ клин. Р-К Реч.

  4. 2.б.

    протиснути скроз.

    — Вучко се стиште за њим, стиже га и протера му ножић кроз бутину.
    Лаз. Л.
  5. 3.а.

    насилно удаљити кога одакле, истерати, изагнати.

    — Јер ће те ... протјерати корбачем.
    М-О
  6. 3.б.

    казнити кога присилним удаљењем, прогнати.

    — Треба га протерати, покварен је, лопов, разбојник.
    Дом.
    н. удаљити кога силом од вршења каквих дужности.
    — Сјећао се и онога кишљива дана када га је отац ... протјерао из службе.
    Ћип.
  7. 4.а.

    фиг. уклонити, одстранити што, ослободити се чега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Човјек устане, протегне се, протјера сан из костију. С 1937. Ево ти да протераш мамурлук.
    Моск.
  8. 4.б.

    брзо, весело провести време.

    — Лани смо цело лето на раду протерали смејући се њему.
    Дом.
  9. 5.

    фиг. тешко, с муком изговорити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Ко?
    — једва тешким језиком протерао слоГ кроз дебеле усне брижан Негосав.
    Рад. Д.

Фразе

~ ћеф извршити своју вољу, оно што је коме мило; ~ кера провеселити се уз пиће. — Алај смо ... протјерали кера!
Ивак.
Изворни текст (OCR)
про̀терати, -а̄м, ијек. про̀тјерати, сврш. 1. а. гонећи учинити да прође: ~ стоку кроз варош. Р-К Реч. б. терајући проћи куда или мимо кога. — Не шће Перо послушати Тоша но проћера покрај Тоша дора. НП Вук. Милка увек нађе нека посла код сусетке преко пута ... кад ће таман Вуја да протера онуда своје воке. Ад. 2. а. укуцавајући протурити кроз што: ~ клин. Р-К Реч. б. протиснути скроз. — Вучко се стиште за њим, стиже га и протера му ножић кроз бутину. Лаз. Л. 3. а. насилно удаљити кога одакле, истерати, изагнати. — Јер ће те ... протјерати корбачем. М-О. б. казнити кога присилним удаљењем, прогнати. —— Треба га протерати, покварен је, лопов, разбојник. Дом. н. удаљити кога силом од вршења каквих дужности. — Сјећао се и онога кишљива дана када га је отац ... протјерао из службе. Ћип. 4. фиг. а. уклонити, одстранити што, ослободити се чега. — Човјек устане, протегне се, протјера сан из костију. С 1937. Ево ти да протераш мамурлук. Моск. б. брзо, весело провести време. — Лани смо цело лето на раду протерали смејући се њему. Дом. 5. фиг. тешко, с муком изговорити. — Ко? — једва тешким језиком протерао слоГ кроз дебеле усне брижан Негосав. Рад. Д.