Одредница

протѐтичкӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 233

протѐтичкӣ

протетички

Стална адреса

Лема

протетички

Извор

том 5, стр. 233, редослед 16

  1. 1.в.

    који се односи на протезу (2): ~ сугласник. Терм. проте́ћи (се) и про̀те̄ћи (се), про̀те̄гне̄м (се) сврш. в. протегути (се). протѐћи и про̀тећи, протѐче̄м и про̀теЕ́не̄ м сврш.

    в. — (после броја) век
  2. 1.

    почети тећи.

    — Протекао казан.
    Вук
    Рј. Зној протече, али се мотик не макне.
    Наз.
  3. 2.

    текући проћи кроз што, мимо чега.

    — И требаће још много воде да протече Дунавом па да се сасвим ослободимо тога кобног наследства прошлости.
    Скерл.
  4. 3.а.

    фиг. истећи, изићи, излити се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — А колико је одонда протекло крви, почињено злочина, превара.
    Крл.
  5. 3.б.

    продрети, пробити се кроз што.

    — Сва тајна закона у теби с таји. Као златни конци протекли кроз стену.
    Дуч.
  6. 4.

    престати задржавати, спречавати тсчност да не истече, процурити: протека је кров, протекло је буре. Р-К Реч.

  7. 5.

    фиг. проћи, минути (о времену, року, догађајима).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Два наредна дана протекоше као у причи.
    Леск. Ј.
    Најслађи дани ђачкога живота ту су ми протекли.
    Нен. Љ.
    Живот му није протекао онако како је требало.
    Сим.
  8. 6.

    фиг. изићи, појавити се, настати, произићи, доћи до кога, чега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Из праксе су протекли, у пракси се провјеравају. Лог.
  9. 2.

    Требало би да учени људи држе стране изреке док год из народа не протску наше вла urе. Ђуб.

Изворни текст (OCR)
протѐтичкӣ, -а̄, -о̄ који се односи на протезу (2): ~ сугласник. Терм. 1. проте́ћи (се) и про̀те̄ћи (се), про̀те̄гне̄м (се) сврш. в. протегути (се). протѐћи и про̀тећи, протѐче̄м и про̀теЕ́не̄ м сврш. 1. почети тећи. — Протекао казан. Вук Рј. Зној протече, али се мотик не макне. Наз. 2. текући проћи кроз што, мимо чега. — И требаће још много воде да протече Дунавом па да се сасвим ослободимо тога кобног наследства прошлости. Скерл. 3. фиг. а. истећи, изићи, излити се. — А колико је одонда протекло крви, почињено злочина, превара. Крл. б. продрети, пробити се кроз што. — Сва тајна закона у теби с таји. Као златни конци протекли кроз стену. Дуч. 4. престати задржавати, спречавати тсчност да не истече, процурити: протека је кров, протекло је буре. Р-К Реч. 5. фиг. проћи, минути (о времену, року, догађајима). — Два наредна дана протекоше као у причи. Леск. Ј. Најслађи дани ђачкога живота ту су ми протекли. Нен. Љ. Живот му није протекао онако како је требало. Сим. 6. фиг. изићи, појавити се, настати, произићи, доћи до кога, чега. — Из праксе су протекли, у пракси се провјеравају. Лог. 2. Требало би да учени људи држе стране изреке док год из народа не протску наше вла urе. Ђуб.