Одредница

про̏тӣван

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 234

про̏тӣван

противан

Лема

противан

Извор

том 5, стр. 234, редослед 5

  1. 1.а.

    који се налази насупрот коме, чему, супротан.

    — Бабе се ... каткад и почупају, надвикујући једна другу с противних брегова. Ков.
  2. 1.б.

    који иде, креће се у супротном правцу.

    — Он опрезно изиђе и пође у противном правцу́.
    Мил.
    В.
  3. 2.а.

    који је сасвим друкчији, различит од другог, који противуречи другоме.

    — Гочне рат ... противан људском разуму и свој људској природи
    Крањч. Стј
  4. 2.б.

    који се не слаже с ким, с чим, који је непријатељски расположен према коме, чему, који се противи коме, чему.

    с — средњи род
    — Ја сам свакад био противан да се једном утврђене цене ... мењају по ћефу. СКГ 1957.
  5. 3.

    неугодан, непријатан, непоћудан, мрзак.

    — Дјевојка му некако није противна.
    Шен.
  6. 4.

    (у именичкој служби) оно што је супротно чему по садржају, смислу, супротност.

    — Ја то не могу тврдити, з не бих хтео тврдити ни противно.
    Нед.

Фразе

у противном случају разr. ако буде, ако се уради друкчије, супротно ономе што се мисли, предлаже, тада наступају и сасвим друкчије последице. — Позвао је официре ... да сместа пређу на страну Народноослободилачке војске, јер ће у противном случају одговарати после рата као ратни злочинци. Део̀. в.
Изворни текст (OCR)
про̏тӣван, -вна, -вно 1. а. који се налази насупрот коме, чему, супротан. — Бабе се ... каткад и почупају, надвикујући једна другу с противних брегова. Ков. А. б. који иде, креће се у супротном правцу. — Он опрезно изиђе и пође у противном правцу́. Мил. В. 2. а. који је сасвим друкчији, различит од другог, који противуречи другоме. — Гочне рат ... противан људском разуму и свој људској природи Крањч. Стј. б. који се не слаже с ким, с чим, који је непријатељски расположен према коме, чему, који се противи коме, чему. — Ја сам свакад био противан да се једном утврђене цене ... мењају по ћефу. СКГ 1957. 3. неугодан, непријатан, непоћудан, мрзак. — Дјевојка му некако није противна. Шен. 4. (у именичкој служби) оно што је супротно чему по садржају, смислу, супротност. — Ја то не могу тврдити, з не бих хтео тврдити ни противно. Нед.