Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

протѝвречити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 236

протѝвречити

противречити

Стална адреса

Лема

противречити

Извор

том 5, стр. 236, редослед 4

  1. 1.

    ијек. протѝврјечити, несврш. 1. говорити против, оспоравати што

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Воли да га дирнеш У око, него да му противречиш.
    Лаз. Л.
  2. 2.

    бити у супротности с чим.

    с — средњи род
    — Мислим ... да је то искључено, јер би то противречило најосновнијим чињеницама.
    Бел.
Изворни текст (OCR)
протѝвречити, -ӣм, ијек. протѝврјечити, несврш. 1. говорити против, оспоравати што. — Воли да га дирнеш У око, него да му противречиш. Лаз. Л. 2. бити у супротности с чим. — Мислим ... да је то искључено, јер би то противречило најосновнијим чињеницама. Бел.