противу̀речити
противуречити
Лема
противуречити
Извор
том 5, стр. 237, редослед 9
- —
ијек. противу̀рјечити, несврш. противречити.
— У мисалу ... је сам себи противурјечио. Водн. Овакво гледиште противуречило би раније изложеном ставу. Ств. 1952.
Изворни текст (OCR)
противу̀речити, -у̀речӣм, ијек. противу̀рјечити, несврш. противречити. — У мисалу ... је сам себи противурјечио. Водн. Овакво гледиште противуречило би раније изложеном ставу. Ств. 1952.