протитра́вати

протитравати

протитравати

том 5, стр. 238, редослед 8

в.
и уч према протитрати. В. пр. уз гл. им. протитравање̄.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

протитра́вати, -ѝтра̄ва̄м несврш. и уч. према протитрати. В. пр. уз гл. им. протитравање̄.