Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

протуна́раван

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 242

протуна́раван

протунараван

Лема

протунараван

Извор

том 5, стр. 242, редослед 16

  1. —

    који се противи ономе што је наравно, природно, противприродан.

    — Ако су вјерске истине наднаравне, нијесу протунаравне.
    Баз.
Изворни текст (OCR)
протуна́раван, -вна, -вно који се противи ономе што је наравно, природно, противприродан. — Ако су вјерске истине наднаравне, нијесу протунаравне. Баз.