про̀турити

протурити QA: medium

Лема

протурити

Извор

том 5, стр. 243, редослед 1

1.а.
силом турити, пропустити кроз што.
— Рани ra копљем поред слабине те протури копље кроз њега.
М-И
1.б.
провући кроз што, преплести једно с другим.
с — средњи род
— Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке.
Лаз. Л.
1.в.
турити изван чега, напоље, истурити, промолити.
— Воз је кренуо и путник протурио главу кроз прозор.
Макс.
1.г.
фиг. изрећи, изустити, проговорити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Са својим синовима ... једва би у три дана ријеч протурио.
Сиј.
2.а.
прогурати кога на какав положај, место и сл.
сл. — слично
— Порта је] ... гледала да на то место протури 1рка фанариота.
Нов.
2.б.
тајно пустити у промет, кришом пронети што: ~ лажне новчанице.
— Баш тих дана протурен је у једном пакету ИЗ земЉће И мали исечак иЗ НОвиНа.
3.
фиг. учинити да нешто постане широко познато, многима приступачно, раширити какав глас, какву вест. —Престале су власти да истражују ко је протурио тај глас. Срем. У варош је протурена вест ... Андр. И.
фиг. — фигуративно, у преносном смислуИ. — Исти
4.
успешно продати. —Умео је да се цењка, да протури робу. Дом.

Пододреднице

~ се

1. а. гурајући се проћи, провући се кроз нешто. — Наклопио посред цесте ... да се протури у оноликој гужви мушкараца, жена, дјеце и кочија. Креш. б. прогурати се вешто, умешно куда. — Мој се син са својим знањем може свуда протурити. Трифк. 2. (У кога, у што) уметнути се, претворити се. — Глас му се размекша ... али се брзо протури у онај нови глас Вучков. Лаз. Л

гурајући се проћи, провући се кроз нешто.прогурати се вешто, умешно куда.(У кога, у што) уметнути се, претворити се.

Изворни текст (OCR)

про̀турити, -ӣм сврш. 1. а. силом турити, пропустити кроз што. — Рани ra] ... копљем поред слабине те протури копље кроз њега. М-И. б. провући кроз што, преплести једно с другим. — Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке. Лаз. Л. в. турити изван чега, напоље, истурити, промолити. — Воз је кренуо и путник протурио главу кроз прозор. Макс. г. фиг. изрећи, изустити, проговорити. — Са својим синовима ... једва би у три дана ријеч протурио. Сиј. 2. а. прогурати кога на какав положај, место и сл. — Порта је] ... гледала да на то место протури 1рка фанариота. Нов. б. тајно пустити у промет, кришом пронети што: ~ лажне новчанице. — Баш тих дана протурен је у једном пакету ИЗ земЉће И мали исечак иЗ НОвиНа. 3. фиг. учинити да нешто постане широко познато, многима приступачно, раширити какав глас, какву вест. —Престале су власти да истражују ко је протурио тај глас. Срем. У варош је протурена вест ... Андр. И. 4. успешно продати. —Умео је да се цењка, да протури робу. Дом.