Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

проту̀тњати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 243

проту̀тњати

протутњати, протутњити

Лема

протутњати

Варијанте

протутњити, проту̀тњити

Извор

том 5, стр. 243, редослед 15

  1. 1.

    сврш. проћи, пројурити уз јаку тутњаву, тресак, галаму.

    — Градским улицама протутња колона камиона.
    Лал.
    Возови ... у малим размацима протутње.
    Сим.
    Улицом с времена на време протутње трамваји и аутомобили.
    Рист.
  2. 2.

    фиг. проћи уз тутањ, протећи праћено буком, галамом.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мјесец дана иза тога свадба је протутњала, и она је постала жена Иванова.
    Мил.
    В. Протутњише дани скитачки.
    Тад.
Изворни текст (OCR)
проту̀тњати, -а̄м и проту̀тњити, -ӣм сврш. 1. проћи, пројурити уз јаку тутњаву, тресак, галаму. — Градским улицама протутња колона камиона. Лал. Возови ... у малим размацима протутње. Сим. Улицом с времена на време протутње трамваји и аутомобили. Рист. 2. фиг. проћи уз тутањ, протећи праћено буком, галамом. — Мјесец дана иза тога свадба је протутњала, и она је постала жена Иванова. Мил. В. Протутњише дани скитачки. Тад.