Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

профани́рати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 246

профани́рати

профанирати, профанисати

Стална адреса

Лема

профанирати

Варијанте

профанисати, профа̀нисати

Извор

том 5, стр. 246, редослед 20

  1. —

    -ише̄м сврш. и несврш. повредити, вређати светињу, обешчастити, обешчашћивати, обесветити, обесвећивати.

    несврш. — несвршени глагол
    — Не могу бити њезини умјетности свећеници, па ... је профанирају. Новак. Није трпео да се светац профанише.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
профани́рати, -а̀нӣра̄м и профа̀нисати, -ише̄м сврш. и несврш. повредити, вређати светињу, обешчастити, обешчашћивати, обесветити, обесвећивати. — Не могу бити њезини умјетности свећеници, па ... је профанирају. Новак. Није трпео да се светац профанише. Срем.