про́фа
профа
Лема
профа
Извор
том 5, стр. 246, редослед 18
- —
хип. од професор.
— Гроучиће ме профе до последње јоте. КН 1959. про̀фа̄н, -, -о лат. 1. који није свет, црквен, који одговара замтевима света, светован.
— У посланицама узимају ријеч различита позната лица из свете и профране повијести.
2. обичан, прост, вулгаран.
— Оно што је пјевао народ, било му је ... профано.
Нашао је у манастиру ... паразите који ... по цео дан воде бригу о својим сризичКИм ... профаним задовољствима. Глиг. 3. потпуно неупућен у нешпо, невешо.
— »Само једноме верујем: Ј. Илићу.« Зашто? То остаје тајна за нас профане и См ТНе. (керл.
Изворни текст (OCR)
про́фа м хип. од професор. — Гроучиће ме профе до последње јоте. КН 1959. про̀фа̄н, -, -о лат. 1. који није свет, црквен, који одговара замтевима света, светован. — У посланицама узимају ријеч различита позната лица из свете и профране повијести. Комб. 2. обичан, прост, вулгаран. — Оно што је пјевао народ, било му је ... профано. Бен. Нашао је у манастиру ... паразите који ... по цео дан воде бригу о својим сризичКИм ... профаним задовољствима. Глиг. 3. потпуно неупућен у нешпо, невешо. — »Само једноме верујем: Ј. Илићу.« Зашто? То остаје тајна за нас профане и См ТНе. (керл.