Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀фућкати

сврштом 5, стр. 248

про̀фућкати

профућкати

Стална адреса

Лема

профућкати

Извор

том 5, стр. 248, редослед 23

  1. 1.

    лакомислено, улудо потрошити (новац, имање); упропастити (глас, име).

    — Колико је сваки од њих попио и профућкао добра које би другом било доста док је жив.
    Глиш.
    Није викла слушати бајку о уставу коју смо ... профућкали.
    Шен.
  2. 2.

    фиг. не успети, упутити погрешним путем, промашити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Осјећ потребу да каже неколико ријечи о себи, о своме промашеном, тотално профућканом животу.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
про̀фућкати, -а̄м сврш. 1. лакомислено, улудо потрошити (новац, имање); упропастити (глас, име). — Колико је сваки од њих попио и профућкао добра које би другом било доста док је жив. Глиш. Није викла слушати бајку о уставу коју смо ... профућкали. Шен. 2. фиг. не успети, упутити погрешним путем, промашити. — Осјећ потребу да каже неколико ријечи о себи, о своме промашеном, тотално профућканом животу. Крл.