Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

проху́јати

сврштом 5, стр. 250

проху́јати

прохујати

Лема

прохујати

Извор

том 5, стр. 250, редослед 13

  1. 1.

    проћи, пролетети мимо хујећи.

    — Мепи су прохујали високо над нашим главама.
    Чол.
    Олуја ... прохуји и нестане.
    Крл.
  2. 2.а.

    фиг. брзо проћи ширећисе на све стране.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Дах слободоумља прохујао је по свој пространој ... земљи.
    Прод.
    Смијех је као зараза прохујао из купеја у купе.
    Гор.
  3. 2.б.

    минути, протећи (о времену).

    — Прохујали дани младости и среће.
    Ил.
  4. 2.в.

    промаћи, пролетети (о мислима, успоменама и сл.).

    сл. — слично
    — Стотину успомена прохујало је] ... у њој.
    Мишк.
Изворни текст (OCR)
проху́јати, -јӣм сврш. 1. проћи, пролетети мимо хујећи. — Мепи су прохујали високо над нашим главама. Чол. Олуја ... прохуји и нестане. Крл. 2. а. фиг. брзо проћи ширећисе на све стране. — Дах слободоумља прохујао је по свој пространој ... земљи. Прод. Смијех је као зараза прохујао из купеја у купе. Гор. б. минути, протећи (о времену). — Прохујали дани младости и среће. Ил. в. промаћи, пролетети (о мислима, успоменама и сл.). — Стотину успомена прохујало је] ... у њој. Мишк.