про̏це̄п
процеп, процијеп
Лема
процеп
Варијанте
процијеп, про̏цијеп
Извор
том 5, стр. 252, редослед 13
- 1.
и (ређе) ж а расцепљено, просечено место по дужини чега.
— Кроз процијепе трулеж зидовима мили.
Кад дође ... на врх тога бријеrа ... пане за кам ... наклони шарајлију у процијеп камена и потаји се.
б. уски размак између чега.
— Скуј до сутра четири гвоздене споне, пак им главе оловом залиј преко процијепи, гдје се плоча плочи на Мијатову гробу приљубљује.
Прекину се усред приче, угледавши у процијепу између свијета Ану.
- 2.
уски, дубоки теснац, усек између два брда, две литице, као последица ерозије, тешко пролазно место.
— Почеше да се спуштају кроз само њима познат процијеп у клисури.
Неретва се стрмоглављује низ узане процијепе и милина је слушати како ноћу бугари.
- 3.а.
посебна, нарочита значења а. процепљен комад дрвета или штапа.
— Оне жене удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.
- 3.б.
справа са два крака за хватање змија и других мањих животиња.
— Приповиједа се да гуја има ноге које само онда покаже кад се у процијепу припече к ватри. Н. посл.
- 3.в.
оно у чему књигоноша носи књиге, писма.
archaic— Шарку књигу носи у процијепу.
- 3.г.
руда у воловским колима која је у делу до кола рачваста.
— Тандркале гвоздене осовине, шкрипали сасушени процепи.
- 4.а.
фиr. расцеп, раздор.
— У кући се осећа све већи дефицит и све више пуцао процеп који је он правио.
- 4.б.
врло тежак положај, шкрипац.
— Хамлет своју одлуку да казни грешника одлаже, у процепу између жеље да докучи истину и ... страха да не буде жртва обмане.
Прво издан и поражен ... доведен у трагичан процеп, а целом свету на видику, као на срамном стубу.
Фразе
пишти, цвили као гуја у проЦепУ в. уз гуја (изр.); став љати кога у ~ доводити кога у тежак, неугодан положај. — Он је увек волео да ставља људе у процеn.
Изворни текст (OCR)
про̏це̄п, ијек. про̏цијеп, м и (ређе) ж 1. а. расцепљено, просечено место по дужини чега. — Кроз процијепе трулеж зидовима мили. Јур. Кад дође ... на врх тога бријеrа ... пане за кам ... наклони шарајлију у процијеп камена и потаји се. Љуб. б. уски размак између чега. — Скуј до сутра четири гвоздене споне, пак им главе оловом залиј преко процијепи, гдје се плоча плочи на Мијатову гробу приљубљује. Љуб. фиг. Прекину се усред приче, угледавши у процијепу између свијета Ану. Ств. 1948. 2. уски, дубоки теснац, усек између два брда, две литице, као последица ерозије, тешко пролазно место. — Почеше да се спуштају кроз само њима познат процијеп у клисури. Лал. Неретва се стрмоглављује низ узане процијепе и милина је слушати како ноћу бугари. Вуј. 3. посебна, нарочита значења а. процепљен комад дрвета или штапа. — Оне жене удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ. Вес. б. справа са два крака за хватање змија и других мањих животиња. — Приповиједа се да гуја има ноге које само онда покаже кад се у процијепу припече к ватри. Н. посл. Вук. в. заст. оно у чему књигоноша носи књиге, писма. — Шарку књигу носи у процијепу. НП Херм. Г. руда у воловским колима која је у делу до кола рачваста. — Тандркале гвоздене осовине, шкрипали сасушени процепи. Рад. Д. 4. фиr. а. расцеп, раздор. — У кући се осећа све већи дефицит и све више пуцао процеп који је он правио. Уск. б. врло тежак положај, шкрипац. — Хамлет своју одлуку да казни грешника одлаже, у процепу између жеље да докучи истину и ... страха да не буде жртва обмане. БК 1906. Прво издан и поражен ... доведен у трагичан процеп, а целом свету на видику, као на срамном стубу. Андр. И.