Одредница

про̏це̄п

мтом 5, стр. 252

про̏це̄п

процеп, процијеп

Лема

процеп

Варијанте

процијеп, про̏цијеп

Извор

том 5, стр. 252, редослед 13

  1. 1.

    и (ређе) ж а расцепљено, просечено место по дужини чега.

    ж — женски род
    — Кроз процијепе трулеж зидовима мили.
    Јур.
    Кад дође ... на врх тога бријеrа ... пане за кам ... наклони шарајлију у процијеп камена и потаји се.
    Љуб.
    б. уски размак између чега.
    — Скуј до сутра четири гвоздене споне, пак им главе оловом залиј преко процијепи, гдје се плоча плочи на Мијатову гробу приљубљује.
    Љуб.
    Прекину се усред приче, угледавши у процијепу између свијета Ану.
    Ств. 1948.
  2. 2.

    уски, дубоки теснац, усек између два брда, две литице, као последица ерозије, тешко пролазно место.

    — Почеше да се спуштају кроз само њима познат процијеп у клисури.
    Лал.
    Неретва се стрмоглављује низ узане процијепе и милина је слушати како ноћу бугари.
    Вуј.
  3. 3.а.

    посебна, нарочита значења а. процепљен комад дрвета или штапа.

    — Оне жене удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.
    Вес.
  4. 3.б.

    справа са два крака за хватање змија и других мањих животиња.

    — Приповиједа се да гуја има ноге које само онда покаже кад се у процијепу припече к ватри. Н. посл.
    Вук
  5. 3.в.

    оно у чему књигоноша носи књиге, писма.

    archaic
    заст. — застарело
    — Шарку књигу носи у процијепу.
    НП Херм.
  6. 3.г.

    руда у воловским колима која је у делу до кола рачваста.

    — Тандркале гвоздене осовине, шкрипали сасушени процепи.
    Рад. Д.
  7. 4.а.

    фиr. расцеп, раздор.

    — У кући се осећа све већи дефицит и све више пуцао процеп који је он правио.
    Уск.
  8. 4.б.

    врло тежак положај, шкрипац.

    — Хамлет своју одлуку да казни грешника одлаже, у процепу између жеље да докучи истину и ... страха да не буде жртва обмане.
    БК 1906
    Прво издан и поражен ... доведен у трагичан процеп, а целом свету на видику, као на срамном стубу.
    Андр. И.

Фразе

пишти, цвили као гуја у проЦепУ в. уз гуја (изр.); став љати кога у ~ доводити кога у тежак, неугодан положај. — Он је увек волео да ставља људе у процеn.
Јов. С.
Изворни текст (OCR)
про̏це̄п, ијек. про̏цијеп, м и (ређе) ж 1. а. расцепљено, просечено место по дужини чега. — Кроз процијепе трулеж зидовима мили. Јур. Кад дође ... на врх тога бријеrа ... пане за кам ... наклони шарајлију у процијеп камена и потаји се. Љуб. б. уски размак између чега. — Скуј до сутра четири гвоздене споне, пак им главе оловом залиј преко процијепи, гдје се плоча плочи на Мијатову гробу приљубљује. Љуб. фиг. Прекину се усред приче, угледавши у процијепу између свијета Ану. Ств. 1948. 2. уски, дубоки теснац, усек између два брда, две литице, као последица ерозије, тешко пролазно место. — Почеше да се спуштају кроз само њима познат процијеп у клисури. Лал. Неретва  се стрмоглављује низ узане процијепе и милина је слушати како ноћу бугари. Вуј. 3. посебна, нарочита значења а. процепљен комад дрвета или штапа. — Оне жене  удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ. Вес. б. справа са два крака за хватање змија и других мањих животиња. — Приповиједа се да гуја има ноге које само онда покаже кад се у процијепу припече к ватри. Н. посл. Вук. в. заст. оно у чему књигоноша носи књиге, писма. — Шарку књигу носи у процијепу. НП Херм. Г. руда у воловским колима која је у делу до кола рачваста. — Тандркале гвоздене осовине, шкрипали сасушени процепи. Рад. Д. 4. фиr. а. расцеп, раздор. — У кући се осећа све већи дефицит и све више пуцао процеп који је он правио. Уск. б. врло тежак положај, шкрипац. — Хамлет своју одлуку да казни грешника одлаже, у процепу између жеље да докучи истину и ... страха да не буде жртва обмане. БК 1906. Прво издан и поражен ... доведен у трагичан процеп, а целом свету на видику, као на срамном стубу. Андр. И.