Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

процѝктати

сврштом 5, стр. 253

процѝктати

проциктати

Лема

проциктати

Извор

том 5, стр. 253, редослед 16

  1. 1.

    почети циктати, зациктати.

    — Земља ће нам у сунце проциктати.
    Кул.
  2. 2.

    цикћући оштро изговорити.

    — Посљедње ријечи процикта неком трпком поруrом.
    Ков. А.
  3. 3.

    фиr. огласити се оштрим звуком, дати цик од себе. —Пуне чаше жестоког пића процикташе као да се и оне радују појави мајстора Жаве. Кос.

Изворни текст (OCR)
процѝктати, про̀цикће̄м сврш. 1. почети циктати, зациктати. — Земља ће нам у сунце проциктати. Кул. 2. цикћући оштро изговорити. — Посљедње ријечи процикта неком трпком поруrом. Ков. А. 3. фиr. огласити се оштрим звуком, дати цик од себе. —Пуне чаше жестоког пића процикташе као да се и оне радују појави мајстора Жаве. Кос.