проше́тати

прошетати, прошетам, прошећем

Стална адреса

Лема

прошетати

Варијанте

прошетам, прошећем, про̀ше̄та̄м, про̀ше̄ће̄м

Извор

том 5, стр. 257, редослед 23

1.
непрел. провести неко време шетајући, учинити неколико корака не журећи се.
непрел. — непрелазни глагол
— Скочим, прошећем
— затим опет седам.
Марк. Д.
Туда је прошетала смрт.
Крањч. С.
2.а.
прел. повести кога у шетњу пратећи га.
прел. — прелазни глагол
— Има доста да прошетам старицу до Града, да је проведем.
Војн.
Једнога дана га је дјечака прошетала градом. Пол. 1959.
2.б.
прећи што шетајући, не журећи се.
— Прошетат ћу равно поље.
НПХ

Пододреднице

~ се

проћи кроз што шетајући, не журећи се. — Ту су били музикаши, и пола села се прошетало кроз ове собе. Крл. ир. Полиција се прошетала два-три пута кроз мој стан. ЛМС 1951. фиг. Страва се прошетала његовим сликама. П 1939. про̀шеткати (се), -а̄м (се) сврu. дем. према прошетати (се)

проћи кроз што шетајући, не журећи се.

Изворни текст (OCR)

проше́тати, про̀ше̄та̄м и про̀ше̄ће̄м сврш. 1. непрел. провести неко време шетајући, учинити неколико корака не журећи се. — Скочим, прошећем — затим опет седам. Марк. Д. фиг. Туда је прошетала смрт. Крањч. С. 2. прел. а. повести кога у шетњу пратећи га. — Има доста да прошетам старицу до Града, да је проведем. Војн. Једнога дана га је дјечака прошетала градом. Пол. 1959. б. прећи што шетајући, не журећи се. — Прошетат ћу равно поље. НПХ.