Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀шибати

сврштом 5, стр. 258

про̀шибати

прошибати

Стална адреса

Лема

прошибати

Извор

том 5, стр. 258, редослед 2

  1. 1.а.

    казнити шибом, бичем, избити, истући кога.

    — Морали сте га на мјесту прошибати за дрзовитост и опакост.
    Ђал.
  2. 1.б.

    истућијаким ударцима.

    — Вјетар ... жестоко прошиба земљу.
    Шимун.
  3. 2.

    брзо проћи ради испитивања, извиђања.

    — За неколико дана Стари је прошибао и уздуж и попријеко кроз читаву Подгорину.
    Ћоп.
    Видјели су га како је прошибао зраком, јашући на чакарасту вилену кулашУ.
    Креш.
Изворни текст (OCR)
про̀шибати, -а̄м сврш. 1. а. казнити шибом, бичем, избити, истући кога. — Морали сте га на мјесту прошибати за дрзовитост и опакост. Ђал. б. истућијаким ударцима. — Вјетар ... жестоко прошиба земљу. Шимун. 2. брзо проћи ради испитивања, извиђања. — За неколико дана Стари је прошибао и уздуж и попријеко кроз читаву Подгорину. Ћоп. Видјели су га како је прошибао зраком, јашући на чакарасту вилену кулашУ. Креш.