Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прошѝкљати

сврштом 5, стр. 258

прошѝкљати

прошикљати

Лема

прошикљати

Извор

том 5, стр. 258, редослед 9

  1. 1.

    шикљајући потећи, нагло избити (о течности).

    — Очекивао је кад ће му ... последњи млаз крви прошикљати кроз тијело
    Радул.
  2. 2.а.

    фиг. нагло избшпи, изићи, настати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Хистерични глас прошикља из танких усана.
    Поп. Ј.
    Оћути како га прошикљали мрак брзо спушта негдје дубоко.
    Божић
  3. 2.б.

    нагло проћи, пролетети.

    — Високи црни димњак на ... кухињи, као невидљивом руком ОДнесен, прошикља зраком сипајући црни гар.
Изворни текст (OCR)
прошѝкљати, -а̄м сврш. 1. шикљајући потећи, нагло избити (о течности). — Очекивао је кад ће му ... последњи млаз крви прошикљати кроз тијело Радул. 2. фиг. а. нагло избшпи, изићи, настати. — Хистерични глас прошикља из танких усана. Поп. Ј. Оћути како га прошикљали мрак брзо спушта негдје дубоко. Божић. б. нагло проћи, пролетети. — Високи црни димњак на ... кухињи, као невидљивом руком ОДнесен, прошикља зраком сипајући црни гар.