Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀шити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 258

про̀шити

прошити

Лема

прошити

Извор

том 5, стр. 258, редослед 19

  1. 1.

    (трп. прид. прошѝвен и про̀швен, -ѐна, -ѐно и про̏шӣт) сврш пропуштајући, продевајући конац, дретву кроз што сашити, ушити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Мајка је ... прошила стару раскупусану метлу да не би парчићи са ње отпадали.
    Макс.
    На њему је лежао пар рукавица ... свилом прошивених.
    Шкреб
  2. 2.

    фиг. пробити, прострелити танетом, метком на више места.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Шмајсер проши живицу.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
про̀шити, про̏шије̄м (трп. прид. прошѝвен и про̀швен, -ѐна, -ѐно и про̏шӣт) сврш. 1. пропуштајући, продевајући конац, дретву кроз што сашити, ушити. — Мајка је ... прошила стару раскупусану метлу да не би парчићи са ње отпадали. Макс. На њему је лежао пар рукавица ... свилом прошивених. Шкреб. 2. фиг. пробити, прострелити танетом, метком на више места. — Шмајсер проши живицу. Лал.