Одредница

про̀штац

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 260

про̀штац

проштац

Лема

проштац

Извор

том 5, стр. 260, редослед 9

  1. и -шта̀ца м (ген. мн прошта́ца̄) узан, с једног краја заоштрен колац (најчешиће као део ограде, плота).

    ген. — генитивс — средњи род
    — двориште провлачити.
    Крл.
    Кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро. Лаз. Л. Отргнуо један проштац из плота како би се ...живад могла у њиХов

Фразе

пасти (пљеснути, пљоснути) као ~ пасти свом својом дужином; стај ати као ~усправно, без покрета, укочено стајати; танак као ~ висок и усправан; дизати се прошца игра у којој један легне на земљу и укочи се као проштац, а други га диже на
Изворни текст (OCR)
про̀штац, -шца и -шта̀ца м (ген. мн. прошта́ца̄) узан, с једног краја заоштрен колац (најчешиће као део ограде, плота). — Кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро. Лаз. Л. Отргнуо један проштац из плота како би се ...живад могла у њиХов двориште провлачити. Крл.