Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прошу́мети

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 260

прошу́мети

прошумети

Лема

прошумети

Извор

том 5, стр. 260, редослед 22

  1. —

    ијек. прошу́мјети, и прошгу́мити, -ӣм (ек. и ијек.) сврш. произвести шум, шумећи проћи.

    ијек. — ијекавскиек. — екавски
    — Онда опет прошуми двораном као силни вихор.
    Том.
    Једва се спушта и чује ... цркве звон. Прошуми, кљује.
    Мас.
    Качићу прошуме опет заносне звонке ријечи Болићеве.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
прошу́мети, -мӣм, ијек. прошу́мјети, и прошгу́мити, -ӣм (ек. и ијек.) сврш. произвести шум, шумећи проћи. — Онда опет прошуми двораном као силни вихор. Том. Једва се спушта и чује ... цркве звон. Прошуми, кљује. Мас. фиг. Качићу прошуме опет заносне звонке ријечи Болићеве. Ђал.