пројахи́ва̄ње
пројахивање
Лема
пројахивање
Извор
том 5, стр. 169, редослед 4
- —
гл. им. од пројахивати и уч. према пројахати (се).
пројахи́вати (се), -а̀хује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
пројахи́ва̄ње с гл. им. од пројахивати пројахи́вати (се), -а̀хује̄м (се) несврш. и уч. према пројахати (се).