пројури́вати
пројуривати
Лема
пројуривати
Извор
том 5, стр. 171, редослед 3
- 1.в.
и уч. према пројурити. пр. Vз гл. им. пројуривање. проју́рити, про̀ју̏рӣм сврu.
- 1.а.
јурећи проћи мимо или кроз што.
— Лазар пројури поред мене с пиштољем у руци.
Наједном му нова мисао пројури можданима. Ков.
- 1.б.
брзо проћи, неприметно нестати (о времену).
— Пројуре сати и набрзо свану зора.
Пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже И старост.
- 2.а.
јурећи прећи неки простор.
— Пројуривши неколико брда, пуче пред нама почетак равнице.
Они Личани су били пројурили читав перон и враћали се натраг.
- 2.б.
гонећи приморати кога да бежи, прогнати, протерати кога.
— И ту рука потегнула Мирку да пројури до Жабљака Турке.
- 2.в.
необ. протерати што оштро кроз тело.
— А ја ћу јој Анелики пројурити овај мач кроз срце.
Изворни текст (OCR)
пројури́вати, -у̀рује̄м несврш. и уч. према пројурити. В. пр. Vз гл. им. пројуривање. проју́рити, про̀ју̏рӣм сврu. 1. a. јурећи проћи мимо или кроз што. — Лазар пројури поред мене с пиштољем у руци. Вес. фиг. Наједном му нова мисао пројури можданима. Ков. А. б. брзо проћи, неприметно нестати (о времену). — Пројуре сати и набрзо свану зора. Вел. Пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже И старост. Ранк. 2. а. јурећи прећи неки простор. — Пројуривши неколико брда, пуче пред нама почетак равнице. Ђал. Они Личани су били пројурили читав перон и враћали се натраг. Мил. В. б. гонећи приморати кога да бежи, прогнати, протерати кога. — И ту рука потегнула Мирку да пројури до Жабљака Турке. Март. в. необ. протерати што оштро кроз тело. — А ја ћу јој Анелики пројурити овај мач кроз срце. Поп. П.