про́ћи
проћи QA: medium
Лема
проћи
Варијанте
про̑ћи
Извор
том 5, стр. 244, редослед 7
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
л про́ђе; прил. пр. про̀ша̄вши; р. прид. про̏шао и про̀шао, про̀шла, -ло) сврш.
- 1.а.
идући прећи преко каквог простора, отићи с једног места на друго, превалити какав пут.
— Прошла је кроз ходник на прстима.
Прођу чете ... напријед.
Окупљамо се да бисмо ... свој поглед бацили у прошлост да угледамо пут који смо прошли.
- 1.б.
прошетати се, провести неко време у шетњи.
— Изговарао сам се да волим да одем до извора и да мало прођем.
- 1.в.
ходајући или возећи се мимоићи кога, што (не задржавајући се намерно или из непажње).
— Гледајући преда се, Григорије је Аксињу скоро прође.
Треба ... нагло привући лопту и проћи покрај противника.
- 1.г.
идући забавити се чим, провести време у чему.
— Гонећи стоку на пашу, нађе кога мушкића од њене доби да с њим прође у разговору.
- 1.д.
путујући оставити иза себе; пропутовати.
— Кад смо прошли Пераст ... ушли смо у ... Вериге.
Прошао је лијепу нашу домовину уздуж и попријеко. Матош.
- 1.ђ.
обићи, походити сва или многа места.
— Први пут је једна чешка књига прошла побједоносно свијетом.
- 1.е.
прећи неку границу, прекорачити.
— Залуду му благо и слушкиње кад му бијела прошла појас брада.
- 2.
пробити се, продрети кроз што.
— Куршум је прошао кроз ребра.
И рт стријеле ... мекани кроз врат му прође.
- 3.а.
фиг. пронети се, раширити се (о гласу, речи и сл.).
— Те речи брзо прођу кроз сву земљУ.
По ескадрону прође глас о јуришУ.
- 3.б.
струјећи, ширећи се испунити неки простор, прострујати (о мирису).
— Њој се учини да прође мирис кадионице и босиљка.
- 3.в.
летећи прећи изнад, поврх чега, бацити брз поглед на кога, што (о погледу, очима).
— Стари се обазре и прође погледом по соби.
Аћим прође очима по Симки.
- 4.а.
фиr. појавити се и брзо нестати.
— Његовим лицем прође ... осмије2.
Срце јој јаче закуца, а образе прође мала румен.
- 4.б.
обузети, прожети.
— Прође му нека милина по леђима.
Ледена страва прође га од пете до главе.
- 4.в.
одједном се појавити у свести, синути.
— Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле ... Има тако мршаве деце, прође ЂорђV.
- 5.
фиг. напустити, оставити, ослободити се чега. —Пију да их прође мука. Бен. Прошле су га биле те ватре и грознице. Мил. В.
- 6.
фиг. искусити, претрпети, поднети, проживети (какво стање).
— Кроз колике кушње морати ће да прође.
Ја се Удадох за њега. Прошли смо кроз велике препреке.
- 7.
фиг. обновити, поновити што у машти, у мислима.
— У духу lсам опет прошао старим, тамним домом. Ба..
- 8.а.
фиг. подврћи се чему (каквом поретку, учењу, контроли и сл.).
— Све што је било одређено за војнике морало је проћи кроз такву манипулацију.
Кроз окрепљујућу купку нове науке ... прошли су ... сви значајни српски књижевниЦИ Тога доба.
- 8.б.
имати успеха; свршити, завршити што с каквим успехом.
— Можда би Вукова реформа лакше прошла да се ОН ... наслонио на дотадашњу графику и ортографију.
Прошао је пети разред, и то одлично.
- 8.в.
бити примљен, прихваћен, изабран већином гласова.
— На изборима није прошао.
Честита онима који су добили већину, свеједно да ли је тим прошао или пропао његов предлог.
- 8.г.
изучити, проучити.
— Прође неке нејасне партије ... што их није отворио већ читав семестар.
- 9.а.
фиг. протећи, минути (о времену или о ономе што се у времену збило, појавило).
— Облачила их је ... само да јој вријеме прође.
Већ је прошла и вршидба.
- 9.б.
испунити одређени рок, навршити.
— Прошао је двадесет и пету, посвршавао испите.
- 10.
фиг. престати болети, зацелити.
— Очи су јој прошле, много јој је боље, не боле је више.
- 11.
продати се.
— Капљица вино бијаше тако добра да је увијек прошла за лијеп новац.
мимо (поред, покрај, крај) коrа као мимо (поред, покра]) турског гробља мимоићи кога не обраћојући никакве пажње; ~ на лихо (лијо) глатко, без последица проћи. — Iоган човек! ... баt не би требало да му то прође на лијо.
на миру остати поштеђен. — Немојте мислити ... да бисте Јелица и ви на миру прошли. Мат.; ~ зло (по злу, слабо, рђаво, као нико), ~ као Јанко на КосовУ, ~ као зелена трава немати успеха, страдати. — Нападну ли ме људи, онда ми ти не дај да ко нико прођем. Змај. Јадни наш Герас! Прође као зелена трава!
Фразе
било па прошло не треба, нема смисла спомињати, не рачуна се више с тим; како прошао да прошао (како прошли да прошли) било шта било, догодило се што му драго, у сваком случају; ~ добро имати успеха; ~ (какву) школу стећи искуство; ~ кроз чиј е руке (преко чијих руку) суделовати у чему, у решавању чега; ~ кроз главу (главом) доћи на памет, синути у свести; ~ кроз гвожђе и ватру много претрпети у животу; ~ кроз сито и решето свашта доживети и преживети; ~ кроз шибе бити ишибан;
прођи(те) се (покр. прој се) разг. формула која изражава неслагање с ким или жељу да се прекине разговор о чему. — Море, прој се: шта се мене тиче Кузман и тестамент његове покојне жене!
Пододреднице
1. а. учинити неколико корака. — Устане, прође се по соби. Крањч. Стј. б. прошетати се. — Данас више не радим ... Хајде, земљаче, хајдемо да се прођемо. Грол. А сада ми иди да се прођеш, иди тополовим дрворедом, тамо је већ сјена и хладовина. Бен. 2. забавити се, провести се. — И код нас је досадно, ну прођемо се. По подне и навече учини се партија. Ћип. 3. поднети, издржати, преживети. — ОдлVчише на растанку оставити мајци новаца само толико да се може проћи за три-четири мјесеца. Ћип. 4. (безл.) завршити се чим. — Е́, па, овај, ја сам, како да кажем, заслужнији, човек сам — или ма шта тако додао би Сима, и на томе се прође. Дом. 5. умети се окористити приликом, снаћи се. — Проћи ћемо се и без помоћи. Кнеж. Л. 6. престати радити што, занимати се чим, напустити, оставити кога, што на миру. — Прођите се мене, викну Лиза. Том. Прођи се таквих мисли. Шапч. Прођи се празна разrовора. Куш. Они су се давно прошли пића и скитње. Андр. И
Изворни текст (OCR)
про́ћи и про̑ћи, про̑ђе̄м (аор. 2. и 3. л. про́ђе; прил. пр. про̀ша̄вши; р. прид. про̏шао и про̀шао, про̀шла, -ло) сврш. 1. а. идући прећи преко каквог простора, отићи с једног места на друго, превалити какав пут. — Прошла је кроз ходник на прстима. Макс. Прођу чете ... напријед. Крањч. Стј. фиг. Окупљамо се да бисмо ... свој поглед бацили у прошлост да угледамо пут који смо прошли. Бел. б. прошетати се, провести неко време у шетњи. — Изговарао сам се да волим да одем до извора и да мало прођем. Дом. в. ходајући или возећи се мимоићи кога, што (не задржавајући се намерно или из непажње). — Гледајући преда се, Григорије је Аксињу скоро прође. Моск. Треба ... нагло привући лопту и проћи покрај противника. Рук. г. идући забавити се чим, провести време у чему. — Гонећи стоку на пашу, нађе кога мушкића од њене доби да с њим прође у разговору. Ћип. д. путујући оставити иза себе; пропутовати. — Кад смо прошли Пераст ... ушли смо у ... Вериге. Нен. Љ Прошао је лијепу нашу домовину уздуж и попријеко. Матош. ђ. обићи, походити сва или многа места. — Први пут је једна чешка књига прошла побједоносно свијетом. Р 1946. е. прећи неку границу, прекорачити. — Залуду му благо и слушкиње кад му бијела прошла појас брада. НП Вук. 2. пробити се, продрети кроз што. — Куршум је прошао кроз ребра. Ранк. И рт стријеле ... мекани кроз врат му прође. М-И. 3. фиг. а. пронети се, раширити се (о гласу, речи и сл.). — Те речи брзо прођу кроз сву земљУ. Нен. Љ. По ескадрону прође глас о јуришУ. Крањч. Стј. б. струјећи, ширећи се испунити неки простор, прострујати (о мирису). — Њој се учини да прође мирис кадионице и босиљка. Мил. В. в. летећи прећи изнад, поврх чега, бацити брз поглед на кога, што (о погледу, очима). — Стари се обазре и прође погледом по соби. Десн. Аћим прође очима по Симки. Ћос. Д. 4. фиr. а. појавити се и брзо нестати. — Његовим лицем прође ... осмије2. Крањч. Стј. Срце јој јаче закуца, а образе прође мала румен. Срем. б. обузети, прожети. — Прође му нека милина по леђима. Мар. Ледена страва прође га од пете до главе. Ћоп. в. одједном се појавити у свести, синути. — Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле ... Има тако мршаве деце, прође ЂорђV. Ћос. Д. 5. фиг. напустити, оставити, ослободити се чега. —Пију да их прође мука. Бен. Прошле су га биле те ватре и грознице. Мил. В. 6. фиг. искусити, претрпети, поднети, проживети (какво стање). — Кроз колике кушње морати ће да прође. Крањч. Стј. Ја се Удадох за њега. Прошли смо кроз велике препреке. Ћос. Б 7. фиг. обновити, поновити што у машти, у мислима. — У духу lсам опет прошао старим, тамним домом. Ба.. 8. фиг. а. подврћи се чему (каквом поретку, учењу, контроли и сл.). — Све што је било одређено за војнике морало је проћи кроз такву манипулацију. Јонке. Кроз окрепљујућу купку нове науке ... прошли су ... сви значајни српски књижевниЦИ Тога доба. НК 1946. б. имати успеха; свршити, завршити што с каквим успехом. — Можда би Вукова реформа лакше прошла да се ОН ... наслонио на дотадашњу графику и ортографију. Бел. Прошао је пети разред, и то одлично. Кол. в. бити примљен, прихваћен, изабран већином гласова. — На изборима није прошао. Јов. С. Честита онима који су добили већину, свеједно да ли је тим прошао или пропао његов предлог. Сек. Г. изучити, проучити. — Прође неке нејасне партије ... што их није отворио већ читав семестар. Крл. 9. фиг. а. протећи, минути (о времену или о ономе што се у времену збило, појавило). — Облачила их је ... само да јој вријеме прође. Коз. Ј. Већ је прошла и вршидба. Шапч. б. испунити одређени рок, навршити. — Прошао је двадесет и пету, посвршавао испите. Крањч. С. 10. фиг. престати болети, зацелити. — Очи су јој прошле, много јој је боље, не боле је више. Рист. 11. продати се. — Капљица вино бијаше тако добра да је увијек прошла за лијеп новац. Том.