проћу́тјети

проћутјети

Лема

проћутјети

Извор

том 5, стр. 245, редослед 2

—
(ијек.) разумети схватити осећањем.
ијек. — ијекавски
— Ковачић је то осјетио и проћутио. Марј. М. Хоћу ли проћутјети; то, хоћу ли одгонетати?
Божић.

Изворни текст (OCR)

проћу́тјети, -тӣм сврш. (ијек.) разумети,; схватити осећањем. — Ковачић је то осјетио и проћутио. Марј. М. Хоћу ли проћутјети; то, хоћу ли одгонетати? Божић.