Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀ћућорити

сврштом 5, стр. 245

про̀ћућорити

проћућорити

Стална адреса

Лема

проћућорити

Извор

том 5, стр. 245, редослед 6

  1. —

    тихо проговорити, прошаптати.

    — Сељаци се згледаше, проћућорише мало, па пристадоше и на ђемове кад газда-Анта не да без њих дуката.
    Дом.
Изворни текст (OCR)
про̀ћућорити, -ӣм сврш. тихо проговорити, прошаптати. — Сељаци се згледаше, проћућорише мало, па пристадоше и на ђемове кад газда-Анта не да без њих дуката. Дом.