про

Лема

про

Извор

том 5, стр. 127, редослед 20

1.
као префикс у творби глагола означава
1.
кретање кроз што, између чега: пробити, прогурати, прострелити, протећи.
2.
радњу која има за последицу какав отвор, рупу, пукотину, траг: пробушити, прогристи, прорезати, просећи, прошити.
3.
кретање мимо, покрај кога, чега: проћи, пројурити, пролетети, промаћи.
4.
радњу у малој мери, количини, интензитету: прочистити, прогазити, прошалити се.
5.
радњу у пуном опсегу, потпуност, завршност радње: прокувати, проучити, промотрити, пропети.
6.
свршетак, завршетак радње која је неко одређено време трајала, ограниченост трајања радње: прогрмети, протутњити, проседити, проспавати.
7.
радњу која има за последицу какав губитак, штету: пропасти, пропустити, прокиснути, прозепсти.
8.
претварање несвршеног у свршени глагол: процвасти, процвилети, проговорити. П. у творби именица и придева изражава непотпуно шспољавање, постојање какве особине: проведрица, прогала, прогалина, просед, прохладан.

Изворни текст (OCR)

про1 1. као префикс у творби глагола означава 1. кретање кроз што, између чега: пробити, прогурати, прострелити, протећи. 2. радњу која има за последицу какав отвор, рупу, пукотину, траг: пробушити, прогристи, прорезати, просећи, прошити. 3. кретање мимо, покрај кога, чега: проћи, пројурити, пролетети, промаћи. 4. радњу у малој мери, количини, интензитету: прочистити, прогазити, прошалити се. 5. радњу у пуном опсегу, потпуност, завршност радње: прокувати, проучити, промотрити, пропети. 6. свршетак, завршетак радње која је неко одређено време трајала, ограниченост трајања радње: прогрмети, протутњити, проседити, проспавати. 7. радњу која има за последицу какав губитак, штету: пропасти, пропустити, прокиснути, прозепсти. 8. претварање несвршеног у свршени глагол: процвасти, процвилети, проговорити. П. у творби именица и придева изражава непотпуно шспољавање, постојање какве особине: проведрица, прогала, прогалина, просед, прохладан.