Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пр̏пошан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 262

пр̏пошан

прпошан

Стална адреса

Лема

прпошан

Извор

том 5, стр. 262, редослед 7

  1. а.

    који се не устручава, не устеже у својим поступцима, обестан, пркосан, самовољан, пустопашан.

    — Сад се то размажено, прпошно дијете чинило посве друкчије.
    Шен.
    Трећа маска
    — лик прпошног, немирног, ижђикалог младића ... који не зна што би са рукама.
    Андр. И.
    Небо блијешти ... модрином по којој прпошни ... бурин нагања сњежне облаке.
    Драж.
  2. б.

    који изражава претерану слободу, немир, обест.

    — Прпошна еротика ... стишава се у мирним еклоrама.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
пр̏пошан, -шна, -шно а. који се не устручава, не устеже у својим поступцима, обестан, пркосан, самовољан, пустопашан. — Сад се то размажено, прпошно дијете чинило посве друкчије. Шен. Трећа маска — лик прпошног, немирног, ижђикалог младића ... који не зна што би са рукама. Андр. И. фиг. Небо блијешти ... модрином по којој прпошни ... бурин нагања сњежне облаке. Драж. б. који изражава претерану слободу, немир, обест. — Прпошна еротика ... стишава се у мирним еклоrама. Водн.