пр́скати
прскати
Лема
прскати
Извор
том 5, стр. 263, редослед 14
- 1.
избацивати капљице течности на све стране, чинити да капљице лете у разним правцима.
— Муцао је у говору и прскао пљувачком.
Пракљача ударајући по рубљу прска на све стране капље воде.
- 2.а.
капљама течности поливати, (шг)кропити (кога, што).
— Донесе воде и ракије и поче да прска непознату жену.
Брицо је прскао лице колоњском водом.
- 2.б.
сипати по коме светлост, посипати кога светлошћу.
— Провирују чиновници ... обневидели од сијалица кроз које иХ и дању прска електричнц сев.
- 3.а.
избијати у капљицама или тањим млазевима.
— Песницом је лупао прозоре ... стакло је прскало, а из његове ... руке прскала је крв.
- 3.б.
испуштати светлост, искре, варнице, капљице и сл.
— Звијезде и сунца прскала су искричаво у модром стакленом простору.
Руши се Уна шумним и запенушеним слаповима који прскају и шире хладноћу.
- 3.в.
Пишти, прска море. Брл.
- 4.
в. врцати (2). Деан. Рј.
Пододреднице
1. шкропити, поливати сам себе. — Трља лице ... и цела се прска. Рист. 2. уз. повр
Изворни текст (OCR)
пр́скати, пр̑ска̄м несврш. 1. избацивати капљице течности на све стране, чинити да капљице лете у разним правцима. — Муцао је у говору и прскао пљувачком. Андр. И. Пракљача ударајући по рубљу прска на све стране капље воде. Мих. 2. а. капљама течности поливати, (шг)кропити (кога, што). — Донесе воде и ракије и поче да прска непознату жену. Андр. И. Брицо је прскао лице колоњском водом. Донч. б. сипати по коме светлост, посипати кога светлошћу. — Провирују чиновници ... обневидели од сијалица кроз које иХ и дању прска електричнц сев. Каш. 3. а. избијати у капљицама или тањим млазевима. — Песницом је лупао прозоре ... стакло је прскало, а из његове ... руке прскала је крв. Јакш. Ђ б. испуштати светлост, искре, варнице, капљице и сл. — Звијезде и сунца прскала су искричаво у модром стакленом простору. Крл. Руши се Уна шумним и запенушеним слаповима који прскају и шире хладноћу. Мил. В. Пишти, прска море. Брл. 4. в. врцати (2). Деан. Рј.