пр̏снути
прснути
Лема
прснути
Извор
том 5, стр. 264, редослед 10
- 2.
(аор. пр̏снух и пр̏скох 2. и
- 3.
пр̏сну̏ и пр̏ште, р. прид. пр̏снуо, -ула и пр̏скао, пр̏сла, -ло) сврш.
- 1.а.
пукнути, распукнути се на више места, сломити се, преломити се у комаде (обично с праском) од јаког ударца, притиска и сл.
— Нико врисну и пуном боцом удари о зид. Прште боца у комаде.
Наковањ је прснVо удвоје.
На окну звекеташе прсло стакло. Гор. фиr. Моји су златни снови прсли као шарени сапунски мехурићи.
- 1.б.
прекинути се због пренатегнутости.
— Најтања жица на гитару прсну. Јакш. Ђ. фиr. Између Платона и Дионизија брзо је прсло.
- 2.
разићи се, разбежати се на све стране.
— Бјежи и жежи и прсну куд који.
Ће дај боже да одакле пукне, сви би прснули ко̑ зечеви.
- 3.а.
нагло избити с праском, одјекнути на све стране, проломити се.
— У сунчаној топлини ходника прсну ... смијех.
Кратак рафал прсну. Ћос.
- 3.б.
нагло изићи из нечега, искочити.
— Тада Дрина, жута ... и страховита ... прште из корита и понесе све што дохватИ.
- 4.
изненада се појавити и расути се у облику ситних капљица, варница, распрштати се.
— Каткада би] ... искра засјала као рубин, па прснула, засвијетлила и утрнула.
Моја посљедња ... фрраза ... прснула је над ... столом ... као ракета.
- 5.а.
почети горети пламеном, планути, букнути.
— Још неколико тренутака па ће ... прснути огњени траци од којих ће ... засјати цела околина.
Снажно свјетло прсну ... мрак узмаче.
- 5.б.
фиг. планути срџбом због великог узбуђења, распалити се, јако се расрдити.
— Прсне стар човек неки пута за најмању ситницу, грди, псује, праска.
- 6.
фиГ. изненада, неочекивано, с великим интензитетом почети нето показивати, испољавати, радити.
— Прсне јецати болно, грчевито.
Нека је злоћа спопала ... па прсне да грди.
- 7.а.
фиг. изненада се појавити, искрснути пред ким.
— Пред њим ... прсла црна просјеклина.
- 7.б.
постати одједном јасно коме.
— Њему тек тада прште пред очима сазнање.
Фразе
~ у смех (у кикот) нагло се и јако засмејати, закикотати се.
Изворни текст (OCR)
пр̏снути, -не̄м (аор. пр̏снух и пр̏скох, 2. и 3. л. пр̏сну̏ и пр̏ште, р. прид. пр̏снуо, -ула и пр̏скао, пр̏сла, -ло) сврш. 1. а. пукнути, распукнути се на више места, сломити се, преломити се у комаде (обично с праском) од јаког ударца, притиска и сл. — Нико врисну и пуном боцом удари о зид. Прште боца у комаде. Ћор. Наковањ је прснVо удвоје. Торб. На окну звекеташе прсло стакло. Гор. фиr. Моји су златни снови прсли као шарени сапунски мехурићи. Ком. б. прекинути се због пренатегнутости. — Најтања жица на гитару прсну. Јакш. Ђ. фиr. Између Платона и Дионизија брзо је прсло. Јов. С. 2. разићи се, разбежати се на све стране. — Бјежи и жежи и прсну куд који. Матош. Ће дај боже да одакле пукне, сви би прснули ко̑ зечеви. Ћоп. 3. а. нагло избити с праском, одјекнути на све стране, проломити се. — У сунчаној топлини ходника прсну ... смијех. Мих. Кратак рафал прсну. Ћос. Д. б. нагло изићи из нечега, искочити. — Тада Дрина, жута ... и страховита ... прште из корита и понесе све што дохватИ. Марк. М. 4. изненада се појавити и расути се у облику ситних капљица, варница, распрштати се. — Каткада би] ... искра засјала као рубин, па прснула, засвијетлила и утрнула. Цар Е. фиг. Моја посљедња ... фрраза ... прснула је над ... столом ... као ракета. Крл. 5. а. почети горети пламеном, планути, букнути. — Још неколико тренутака па ће ... прснути огњени траци од којих ће ... засјати цела околина. Ранк. Снажно свјетло прсну ... мрак узмаче. Лит. 1957. б. фиг. планути срџбом због великог узбуђења, распалити се, јако се расрдити. — Прсне стар човек неки пута за најмању ситницу, грди, псује, праска. Лаз. Л. 6. фиГ. изненада, неочекивано, с великим интензитетом почети нето показивати, испољавати, радити. — Прсне јецати болно, грчевито. Гор. Нека је злоћа спопала ... па прсне да грди. Вукић. 7. фиг. а. изненада се појавити, искрснути пред ким. — Пред њим ... прсла црна просјеклина. Куш. б. постати одједном јасно коме. — Њему тек тада прште пред очима сазнање. Ђур.