Одредница

пр̏ст

мтом 5, стр. 265

пр̏ст

прст

Стална адреса

Лема

прст

Извор

том 5, стр. 265, редослед 3

  1. 1.б.

    (лок. пр̀сту; ген. мн. пр̀стӣ и пр̀стијӯ поред пр̑ста̄) а, један од пет покретних, крајњих делова руке или ноге човека б. део рукавице који се навлачи на прст: рукавице без прстију.

    лок. — локативген. — генитивмн. — множина
    — Бананина кора била је као прст распорене рукавице.
    Торб.
  2. 2.

    крајњи, завршни чланак на шапама неких животиња и на канџама птица.

    — Копитари ... се од папкара разликују по томе »то им је на ногама снажно развијен само трећи прст.
    Станк.
  3. 3.

    мера за висину и дебљину.

    folk
    нар. — народски
    — Било му је дјетету пет година, али као да није послије треће ни за прст нарастао.
    Кол.
    Лежи по топовима с прста дебела прашина.
    Јак.
  4. 4.

    фиг. потајно деловање, мешање, утицај.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Видим ја добро прст бечке ... камариле.
    Ђал.
    У свему тражи прсте енглеске обавештајне службе.
    Андр. И.

Фразе

бити чистих прстију (имати чисте прсте у чему) не бити умешан у неки нечастан, прљав посао; бити с ким као ~ и нокат бити с ким у нераскидљивој вези, у нераздруживом пријатељству; бити рашир ених прстиј у (имати широке прсте) бити расипник. — Ко има широке прсте он је продрта врећа. Рад. Д.; гледати (пазити) коме на прсте пазити да не краде, да не вара; го као ~ без игде ичега, пуки сиромах; добити по прстима бити кажњен; доживети неугодне последице; забадати (завлачити) у нешто своје прсте, метати (стављати) ~ у (међу) туђа врата мешати се непозван у туђе послове. — Iут му дајте откуд је дошао. Што прст меће међу туђа врата. Њег.; имати (држати) нешто у малом пр стУ, знати (познава ти) нешто у прсте (као свој их пет пр стиј у) знати, познавати нешто темељно. — Они знају законик у прсте. Јов. Ј.; имати дугачке прсте бити наклоњен крађи; имати на сваки ~ по е дног (ј е Дну) имати на избор, колико се хоће; исисати нешто из прста (прсти У), из ма ло прста измислити, рећи нешто што нема никакве основе; ићи на пр стима тихо, опрезно ићи; крстити се с три прста бити православне вере; лизати прсте слатко јести; на (у) прсте се може избројати (набројати) мала количина чега. — Конзерваторе ... можемо набројати на прсте. Пол. 1958.; није ни (малим) прстом макнуо (мрднуо) није баш ништа урадио. — Никад није пару издао за радника. Никад ни прстом макнуо. Вил. Хиљаду долара месечно ... примала је ... а да ни прстом није мрднула. Пол. 1958.; нећу га ни прстом (до)таћи нећу му баш ништа нажао учинити; не види се ни ~ пр е д оком густа је тама, ништа се не види; не види даље о д прста пре д носом каже се за некога ко је врло ограничен; омотати кога око прста вешто обманути, надмудрити, залудити кога. — Ово је слабоТИЊа човеК ... овога могџ омотати ок прста. Андр. И.; показивати на коrа прстом (прстима) узимати као пример у негативном смислу. — Нећу да доживим ... срамоту да људи прстима на тебе показују. Бен.; (про)гле дати коме кроз прсте бити попустљив према коме; ~ божји, ~ судбине (провиђења) а) опомена, упозорење. — То је што је удовица нашла прстен У риби био божји прст, рекла је бака. Андр. И. б) догађај, стицај околности који је судбоносан за чији живот. — Она ће сад тек у томе повратку да види прст неумитне судбине. Ком.; прсте да полижеш (поједеш) каже се кад се жели истаћи да је неко јело врло укусно. — Кад сам га пасуљ кувао на Солунском фронту, Французи су хтели прсте да поједу. Ћос. Д.; прсте к себи! не дирај у то! не пачај се у то! сам као ~ без породице и рођака, потпуно сам; стати коме на прсте доскочити коме, осујетити чије намере; ставити ~ на чело замислити се; ставити ~ на уста упозорити кога да ћути; то није ни на мали ~ сувише је мало; у дарити кога по пр стима спречити кога да нешто уради.
Изворни текст (OCR)
пр̏ст м (лок. пр̀сту; ген. мн. пр̀стӣ и пр̀стијӯ поред пр̑ста̄) 1. а, један од пет покретних, крајњих делова руке или ноге човека. б. део рукавице који се навлачи на прст: рукавице без прстију. — Бананина кора била је као прст распорене рукавице. Торб. 2. крајњи, завршни чланак на шапама неких животиња и на канџама птица. — Копитари ... се од папкара разликују по томе »то им је на ногама снажно развијен само трећи прст. Станк. 3. нар. мера за висину и дебљину. — Било му је дјетету пет година, али као да није послије треће ни за прст нарастао. Кол. Лежи по топовима с прста дебела прашина. Јак. 4. фиг. потајно деловање, мешање, утицај. — Видим ја добро прст бечке ... камариле. Ђал. У свему тражи прсте енглеске обавештајне службе. Андр. И.