пру́га
пруга QA: medium
Лема
пруга
Извор
том 5, стр. 269, редослед 4
- 1.а.
(дат. и лок. пру́зи) железнички или трамвајски колосек који се састоји од двеју паралелно положених трачница, шина.
— Жељезничар је по читав дан био на прузи.
Кад сам прелазио преко трамвајске пруrе, легао је пас], није се хтио макнути.
- 1.б.
саобраћајна веза копном, водом или ваздухом која веже два места, две земље и сл.
— (д европскиХ ... железничких пруга важније су оне које спајају западну и средњV Европу с Истамбулом.
Једно је одељење фотографски снимало терен преко кога ће прелазити ваздушна пруга.
Циљ си ком воде сви пути, све пруге.
- 1.в.
систем уређаја (стубови, жице, каблови и сл.) за телеграфске и телефонске везе: телеграфска ~, телефонска ~.
- 2.
стаза која служи за такмичење у ходању, трчању, вожњи итд.
— Исте године одржано је V Београду прво мотористичко првенство ... на кружној прузи око Калемегдана.
Наш најбољи дугопругаш у трчању се одлучио за најдужу пругу. Б 1958.
- 3.а.
простор, површина између каквих граница, међа која се одваја, издваја из чега.
— Угледао је испод себе ... зелену пругу Уне.
- 3.в.
Најстарији Лотар доби ... уску пругу земље уз Рону. ОП
- 2.б.
део чега што се разликује, издваја чим од своје околине.
— Уђе у свој »форд« и час доцније над друмом се диже дуга и тешка пруга прашине. Ћос.
- 2.б.
Кроз стакла прозора указа се на истоку румена, прозрачна пруга зоре. Сим.
- 4.а.
бора, набор.
— Има ... оштрих пруrа на његову лицу.
Убрану сву у пруге сукњу носила је девојчица више струка.
- 4.б.
траг, бразда која се образује .иза лађе кад плови. Р-К Реч.
- 5.
(обично мн.) шаре (усе или шире) у облику црта, линија.
— На њему кошуља са високом крагном и свиленом краватом на модре и црне пруГе.
Дивљи голуб има перје модрикастосиве боје с двије пруге на крилима и једном на крају репа.
- 6.а.
дуги ред људи распоређен у једном правцу, у једној линији.
— Кљасти, хроми, слијепи и многоврсне изнемоглице запучале су дугу пруГУ. ЉБу6.
- 6.б.
војн. тактички распоред војске у дугачком реду спреман за непосредну ратну акцију.
— Када је угледао сатнију у развитој прузи ... није могао да остане неутралан.
- 7.
фиг. одломак, размак времена који је значајан, карактеристичан због чега.
— Младим људима изгледа њихова младост не као што јесте: кратка пруга времена ... него као неки нарочит божји дар.
Изворни текст (OCR)
пру́га ж (дат. и лок. пру́зи) 1. а. железнички или трамвајски колосек који се састоји од двеју паралелно положених трачница, шина. — Жељезничар је по читав дан био на прузи. Радул. Кад сам прелазио преко трамвајске пруrе, легао је пас], није се хтио макнути. Јонке. б. саобраћајна веза копном, водом или ваздухом која веже два места, две земље и сл. — (д европскиХ ... железничких пруга важније су оне које спајају западну и средњV Европу с Истамбулом. ОГ. Једно је одељење фотографски снимало терен преко кога ће прелазити ваздушна пруга. Петр. М. фиг. Циљ си ком воде сви пути, све пруге. Бој. в. систем уређаја (стубови, жице, каблови и сл.) за телеграфске и телефонске везе: телеграфска ~, телефонска ~. 2. стаза која служи за такмичење у ходању, трчању, вожњи итд. — Исте године одржано је V Београду прво мотористичко првенство ... на кружној прузи око Калемегдана. Аут. Наш најбољи дугопругаш у трчању се одлучио за најдужу пругу. Б 1958. 3. а. простор, површина између каквих граница, међа која се одваја, издваја из чега. — Угледао је испод себе ... зелену пругу Уне. Мил. В. Најстарији Лотар доби ... уску пругу земље уз Рону. ОП 2. б. део чега што се разликује, издваја чим од своје околине. — Уђе у свој »форд« и час доцније над друмом се диже дуга и тешка пруга прашине. Ћос. Б. Кроз стакла прозора указа се на истоку румена, прозрачна пруга зоре. Сим. 4. а. бора, набор. — Има ... оштрих пруrа на његову лицу. Наз. Убрану сву у пруге сукњу носила је девојчица више струка. Макс. б. траг, бразда која се образује .иза лађе кад плови. Р-К Реч. 5. (обично мн.) шаре (усе или шире) у облику црта, линија. — На њему кошуља са високом крагном и свиленом краватом на модре и црне пруГе. Андр. И. Дивљи голуб има перје модрикастосиве боје с двије пруге на крилима и једном на крају репа. НЕ. 6. а. дуги ред људи распоређен у једном правцу, у једној линији. — Кљасти, хроми, слијепи и многоврсне изнемоглице запучале су дугу пруГУ. ЉБу6. б. војн. тактички распоред војске у дугачком реду спреман за непосредну ратну акцију. — Када је угледао сатнију у развитој прузи ... није могао да остане неутралан. Крл. 7. фиг. одломак, размак времена који је значајан, карактеристичан због чега. — Младим људима изгледа њихова младост не као што јесте: кратка пруга времена ... него као неки нарочит божји дар. Андр. И.