пру̏жити

пружити

Лема

пружити

Извор

том 5, стр. 270, редослед 15

1.
протегнути, продужити у неком правцу.
— Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима.
Лаз. Л.
Пружих руку: напипах рану склиску.
Гор.
2.а.
уручити, дати.
— У ходнику јој пружим писмо њезина брата.
Шапч.
Тко да ми уз бријег пружи руку склону?
Комб.
2.б.
дати, прибавити коме
18.
Речник српскохрватскога књижевног језика, V што му је потребно.
— Може се догодити да жиле продру у слој земље који воћки не може пружити храну.
Тод.
Једни су од других очекивали оно што им други нису могли пружити.
Козарч.
Људима сада треба пружити мало разоноде.
Јак.
в. даровати, подарити, уделити.
— Сиромаху пружи милостињу.
Нен. Љ.
3.
у вези с неким именицама значи радњу која је у зависности од те именице: ~ дока з доказати ~ савет посаветовати; ~ заштиту заштитити итД.
с — средњи родитд. — и тако даље
корак пожсурити се; ~ прилику дати могућност коме да може рећи, учинити нешто на начин који му најбоље одговара; ~ пример послужити као пример; ~ руку коме а) дати руку ради руковања или ради помоћи при ходању; б) указати помоћ, помоћи; в) помирити се. — Пружимо један другому руку, заборавимо узајамне обеде. Срем. г) (коме) удати се за кога. — Она је ... пружила руку младу одвјетнику. Том.; д) (за чим) присвојити, украсти што.

Фразе

~ језик врло брзо и много говорити;

Пододреднице

~ се

1. лећи испруживши се, протегнувши се свом дужином тела. — Кад дође с посла ... пружи се на тврдо ноћишrе. Коз. Ј. Простро Вуја пода се кабаницу па се ... пружио по њој. Ад. 2. протегнути се у дужину, заузети какав простор. — Ријека се пружила у недоглед. Леск. Ј. Кланац се пружио пуст и дуг. Лал. 3. фиr. дати се, десити се, наћи се при руци. — Сад ми се пружила згода да га лијепо намјестим. Ћор. Необично сам сретан ... што ми се пружио ужитак да упознам господина. Креш

лећи испруживши се, протегнувши се свом дужином тела.протегнути се у дужину, заузети какав простор.фиr. дати се, десити се, наћи се при руци.

Изворни текст (OCR)

пру̏жити, -ӣм сврш. 1. протегнути, продужити у неком правцу. — Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима. Лаз. Л. Пружих руку: напипах рану склиску. Гор. 2. а. уручити, дати. — У ходнику јој пружим писмо њезина брата. Шапч. Тко да ми уз бријег пружи руку склону? Комб. б. дати, прибавити коме 18 Речник српскохрватскога књижевног језика, V што му је потребно. — Може се догодити да жиле продру у слој земље који воћки не може пружити храну. Тод. Једни су од других очекивали оно што им други нису могли пружити. Козарч. Људима сада треба пружити мало разоноде. Јак. в. даровати, подарити, уделити. — Сиромаху пружи милостињу. Нен. Љ. 3. у вези с неким именицама значи радњу која је у зависности од те именице: ~ дока з доказати ~ савет посаветовати; ~ заштиту заштитити итД.