пр̏чити

прчити

Стална адреса

Лема

прчити

Извор

том 5, стр. 273, редослед 13

1.
охолити се, дизати нос.
— Прчим се јер сам говорио са баном.
Матош
2.
(на кога) љутити се, режати на кога.
— Поведе собом и lезара, који се сада није више прчио на Јојзека.
Бег.
3.
парити се, спаривати се (о животињама). Деан. Рј.

Изворни текст (OCR)

пр̏чити се, -ӣм се несврш. 1. охолити се, дизати нос. — Прчим се јер сам говорио са баном. Матош. 2. (на кога) љутити се, режати на кога. — Поведе собом и lезара, који се сада није више прчио на Јојзека. Бег. 3. парити се, спаривати се (о животињама). Деан. Рј.