пр́шити
пршити
Лема
пршити
Извор
том 5, стр. 273, редослед 29
- 1.а.
падати у ситним, ретким пахуљицама, сипити (о ситном снегу).
— Мало-помало у ријетким пахуљама пршио је снијеr.
Прши снијеr.
- 1.б.
летети падајући по коме.
— С борја је пршио снијег по људима.
- 1.в.
падати у малим, ретким капљицама, сипити (о киши). —Бура бије, а дажд прши. Шен.
- 2.а.
вити се, вијорити се, лепршати се.
— Весело прши застава по зраку.
Дјевојчици златна коса на вјетру прши.
Отворени прозори гвире, а са прозора прше бијели застори. Ков.
- 2.б.
треперити, подрхтавати.
— Још је високо у небу пршила нека дифузна свјетлост.
- 3.в.
прхати.
— Прше преД њом црне вране и птице кукавице.
- 3.б.
лако и брзо се кретати, кружити, вртети се око кога.
— Тешком би муком коју Дјевојксу ухватио, јер су пршиле око њега као ластавице.
- 4.а.
фиг. лагано се ширити на све стране (о мирису, звуку).
— Мирис јела, колача, пића ... прши и лијеже по њима.
Између свеrа тоrа прши и мирише Лаурин глас.
- 4.б.
лагано се ширити спуштајући се по чему, обавијајући собом какав простор.
— Кухињом прши сутонска полутама. Наз. о кутовима собе већ је био почео да прши први сумрак.
- 4.в.
изражавати, испољавати што својим изгледом, зрачити чим, исијавати штно.
— Од њега је пршило неко самилосно схваћање човјекова живота.
Очај ... прши из њега цијелог.
- 4.г.
нагло избијати, навирати из чега.
— Из ње је управо пршило здравље.
- 5.
необ. в. прскати.
— Права вода на сцени ако ... прши и скаче увис, онда је ... акција не привидна ... већ стварна.
Пододреднице
расипати се, разбијати се у ситне капљице. — Моје мисли су вам бујица која бјесни и прши се о стрмим хридинама. Шен
Изворни текст (OCR)
пр́шити, пр̑шӣм несврш. 1. а. падати у ситним, ретким пахуљицама, сипити (о ситном снегу). — Мало-помало у ријетким пахуљама пршио је снијеr. Бег. Прши снијеr. Ћоп. б. летети падајући по коме. — С борја је пршио снијег по људима. Вуј. в. падати у малим, ретким капљицама, сипити (о киши). —Бура бије, а дажд прши. Шен. 2. а. вити се, вијорити се, лепршати се. — Весело прши застава по зраку. Шен. Дјевојчици златна коса на вјетру прши. Брл. Отворени прозори гвире, а са прозора прше бијели застори. Ков. А. б. треперити, подрхтавати. — Још је високо у небу пршила нека дифузна свјетлост. Десн. 3. а. в. прхати. — Прше преД њом црне вране и птице кукавице. Шен. б. лако и брзо се кретати, кружити, вртети се око кога. — Тешком би муком коју Дјевојксу ухватио, јер су пршиле око њега као ластавице. Бен. 4. фиг. а. лагано се ширити на све стране (о мирису, звуку). — Мирис јела, колача, пића ... прши и лијеже по њима. Сим. Између свеrа тоrа прши и мирише Лаурин глас. Крл. б. лагано се ширити спуштајући се по чему, обавијајући собом какав простор. — Кухињом прши сутонска полутама. Наз. о кутовима собе већ је био почео да прши први сумрак. Крл. в. изражавати, испољавати што својим изгледом, зрачити чим, исијавати штно. — Од њега је пршило неко самилосно схваћање човјекова живота. Леск. Ј. Очај ... прши из њега цијелог. Сим. Г. нагло избијати, навирати из чега. — Из ње је управо пршило здравље. Ивак. 5. необ. в. прскати. — Права вода на сцени ако ... прши и скаче увис, онда је ... акција не привидна ... већ стварна. Поз. 1948.