пр́штати
прштати
Лема
прштати
Извор
том 5, стр. 274, редослед 18
- 1.а.
испуштати прасак ломећи се под јаким притиском.
— Већ прштаху греде на трошној згради.
Пршти мрамор под његовом руком.
Лед је почео под нама да пршти.
- 1.б.
изводити нејасне шиштаве звуке (који подсећају на отегнуто изговарање гласа »ш).
— Уз ватру ври лонац и пршти.
Зрело класје је под копитама прштало.
Једнолично му пршташе пијесак испод ногу.
- 1.в.
испуштати оштар, продоран звук. —У даљини пршти митраљез. Јак. Меци су ... прштали по ситном камењу. НК 1940.
- 2.
ломити на ситне делове, кршити; гњечити.
— Дође Халимачи да гласно јекне, али шути, пршти руком чађу.
Гледа он Милошеву жену ... како ... крај оrњишпта пршти и гњечи тијесто у наћвама.
газити, тлачити.
— Суљови би своје јунаштво помрачили да прште рају.
Рат сиротињу пршти.
- 3.а.
летети на све стране, расипати се у облику ситних честица (искара, капљица и сл.), врцати.
— Бије земљу сребрним плочама да из земље златне искре прште.
По пучини валови ... се бијеле, па кад ударе о хриди ... прштећи пјенуше се.
Млазеви снега прштали су увис и засипали иХ. Ћос.
- 3.б.
расипати се на све стране (о зрацима светлоспи).
— Трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци.
- 4.а.
нагло избијати, изливати се из чега (о течности).
— Испод круне пршти му низ чело жива румена крв.
За њим шушти и пршти вода из пуне букве.
- 4.б.
снажно избијати, проваљивати, испољавати се (о осећањима, расположењима).
— Држићеви дијалози и монолози прште од духовитости.
Из његових очију није прштало оно вечито усхићење скојевца.
Изворни текст (OCR)
пр́штати, -тӣм несврш. 1. а. испуштати прасак ломећи се под јаким притиском. — Већ прштаху греде на трошној згради. Јакш. Ђ. Пршти мрамор под његовом руком. Крл. Лед је почео под нама да пршти. Црњ. б. изводити нејасне шиштаве звуке (који подсећају на отегнуто изговарање гласа »ш). — Уз ватру ври лонац и пршти. Лаз. Л. Зрело класје је под копитама прштало. Шимун. Једнолично му пршташе пијесак испод ногу. Мил. В. в. испуштати оштар, продоран звук. —У даљини пршти митраљез. Јак. Меци су ... прштали по ситном камењу. НК 1940. 2. ломити на ситне делове, кршити; гњечити. — Дође Халимачи да гласно јекне, али шути, пршти руком чађу. Сиј. Гледа он Милошеву жену ... како ... крај оrњишпта пршти и гњечи тијесто у наћвама. Лал. фиг. газити, тлачити. — Суљови би своје јунаштво помрачили да прште рају. Миљ. Рат сиротињу пршти. Ђур. 3. а. летети на све стране, расипати се у облику ситних честица (искара, капљица и сл.), врцати. — Бије земљу сребрним плочама да из земље златне искре прште. Вел. По пучини валови ... се бијеле, па кад ударе о хриди ... прштећи пјенуше се. Ћип. Млазеви снега прштали су увис и засипали иХ. Ћос. Д. б. расипати се на све стране (о зрацима светлоспи). — Трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци. Ранк. 4. а. нагло избијати, изливати се из чега (о течности). — Испод круне пршти му низ чело жива румена крв. Шен. За њим шушти и пршти вода из пуне букве. Ранк. б. снажно избијати, проваљивати, испољавати се (о осећањима, расположењима). — Држићеви дијалози и монолози прште од духовитости. Барац. Из његових очију није прштало оно вечито усхићење скојевца. Дав.