Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пр̏њав

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 126

пр̏њав

прњав

Стална адреса

Лема

прњав

Извор

том 5, стр. 126, редослед 21

  1. 1.а.

    отрцан, поцепан, подеран.

    — Ја своме добротвору ... пољубих рукУ, то јест излизану, готово прњаву кожу стариХ рукавица. Ков.
  2. 1.а.

    На глави му капа изблиједјела, изношена, прњава. Пец.

  3. 1.б.

    стар, трошан, који је у распадању.

    — Ја сам то преписао из старе прњаве кронике.
    Шен.
  4. 2.

    безначајан, ништаван.

    — За прњавих шест форинти дао је дужнику сељаку продати кућу и поље.
    Ђал.
  5. 3.

    оронуо, онемоћао.

    — Дјеца су raђала. Пљусак камења осу се око прњава псета.
    Вил.
  6. 4.

    бедан, спромашан.

    — НЛи како сrе ... мОгЛИ оста~ вити варош, па се настанити у овако прњаву селцу?
    Кор.
Изворни текст (OCR)
пр̏њав, -а, -о 1. а. отрцан, поцепан, подеран. — Ја своме добротвору ... пољубих рукУ, то јест излизану, готово прњаву кожу стариХ рукавица. Ков. А. На глави му капа изблиједјела, изношена, прњава. Пец. б. стар, трошан, који је у распадању. — Ја сам то преписао из старе прњаве кронике. Шен. 2. безначајан, ништаван. — За прњавих шест форинти дао је дужнику сељаку продати кућу и поље. Ђал. 3. оронуо, онемоћао. — Дјеца су raђала. Пљусак камења осу се око прњава псета. Вил. 4. бедан, спромашан. — НЛи како сrе ... мОгЛИ оста~ вити варош, па се настанити у овако прњаву селцу? Кор.