Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пр́ћити

несврштом 5, стр. 268

пр́ћити

прћити

Лема

прћити

Извор

том 5, стр. 268, редослед 25

  1. —

    истурати усне у знак увређености, срдитости или надутости

    важности. — Зона само прћи уста и
    НЕ
    одговара ништа. Срем. Прћећи усне, маши се руком у чарапу и спусти поносно на пладањ двије круне.
    Кос.

Пододреднице

~ се

1. истицати се својим врхом (о носу). — Црне очи су јој блистале као два тамна рубина, а испод ... прћио се носић. Богдан. 2. мрштити се љутећи се због чега. — Људи ће с прћити, а жене ће правити гласне примедбе. Уск.а̄у̏рзж у̏у̀

истицати се својим врхом (о носу).мрштити се љутећи се због чега.
Изворни текст (OCR)
пр́ћити, пр̑ћӣм несврш. истурати усне у знак увређености, срдитости или надутости, важности. — Зона само прћи уста и не одговара ништа. Срем. Прћећи усне, маши се руком у чарапу и спусти поносно на пладањ двије круне. Кос.