Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

псе̏то

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 275

псе̏то

псето

Стална адреса

Лема

псето

Извор

том 5, стр. 275, редослед 31

  1. 1.

    и (ређе)-ета с (супл. мн. псе̏та̄д) пас, млади пас.

    zoology
    с — средњи родсупл. — суплетивна множинамн. — множиназоол. — зоологија
    — Бавила се дреуром ... псетета.
    Лаз. Л.
    Над њима костурима устаника су сагласно завијала псетад.
    Кик.
  2. 2.

    фиг. човек који изазива презир својим поступцима; уотште као погрдна и увредљива реч.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Проклети Јаrо! Псето крваво!
    Богд.
    Јеси ли видео што је псето од човека!
    Јак.
    Утеко̑ опет си смрти, псето!
    М-И

Фразе

веран као ~ слепо, ропски послушан.
Изворни текст (OCR)
псе̏то, -а и (ређе)-ета с (супл. мн. псе̏та̄д) зоол. 1. пас, млади пас. — Бавила се дреуром ... псетета. Лаз. Л. Над њима костурима устаника су сагласно завијала псетад.; Кик. 2. фиг. човек који изазива презир својим поступцима; уотште као погрдна и увредљива реч. — Проклети Јаrо! Псето крваво! Богд. Јеси ли видео што је псето од човека! Јак. Утеко̑ опет си смрти, псето! М-И.