Одредница

пу̏зати

несврштом 5, стр. 282

пу̏зати

пузати, пужем, пузам

Стална адреса

Лема

пузати

Варијанте

пужем, пузам, пу̏же̄м, пу̏за̄м

Извор

том 5, стр. 282, редослед 11

  1. 1.

    а помицати се по површини целим телом (о гмизавцима) или ножицама (о неким инсектима).

    — Пузао
    Јевт.
    б. на коленима, четвороношке или потрбушке помицати се, вући се полако, бауљати, г(а)мизати.
    — Жене пужу на голим кољенима.
    Тур.
    Тлом крвавим сам пузо̑, тијело вукао до траве.
    Гор.
  2. 2.а.

    полако ићи, кретати се, пловити као кад се пуже.

    — Гледа Леман по којем пузајV лађе.
    Матош
    Понекад му се учини да ће се малаксала, изгладнела и изранављена колона што пуже за њим ... склупчати око букава. Ћос.
  3. 2.б.

    полако тећи, сливати се (о течности).

    — Вруће сузе пузају полако нехотице низ Дешино лице.
    Војн.
    Гледа опет кроз стакла низ која су пузале капљице кише.
    Шимун.
  4. 2.в.

    полако се ширити, пружати се по каквој површини.

    — Мјесечина пуже уза зид.
    Сим.
    У дубини лежао је густ непомичан облак, чији су доњи рубови пузали до изнад самих ... насеља.
    Ђон.
  5. 3.а.

    пењати се хватајући се рукама и ногама за што.

    — Пењачи су жустро пузали уза стабло.
    Гор.
  6. 3.б.

    расти обавијајући се око чега или држећи се чега (о биљкама).

    — У долини Савиње су] ... велике просторије под приткама и жицама уз које пуже хмељ.
    Цвиј.
    Љубав је притка уз коју приања кротка мисо̑ наша да листа и пуже.
    Мас.
  7. 4.

    (пред ким) фиг. ласкањем, улагивањем задобивати, стицати чију наклоност, додворавати се, улагивати се, улизивати се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Iуже пред министром и баном те мољака за милост!
    Ђал.
    Управљачи мрзе ... осуђенике који се не боје и не пужу пред њима.
    Чол.

Пододреднице

~ се

в. пузати (3а). — Ко̑ мачка се пужке најстарији човек преко овог стења. Стан. Војници се пузају уз онај камењар. Јак

в. пузати (3а).
Изворни текст (OCR)
пу̏зати, пу̏же̄м и пу̏за̄м несврш. 1. а. помицати се по површини целим телом (о гмизавцима) или ножицама (о неким инсектима). — Пузао је као црв. Јевт. б. на коленима, четвороношке или потрбушке помицати се, вући се полако, бауљати, г(а)мизати. — Жене пужу на голим кољенима. Тур. Тлом крвавим сам пузо̑, тијело вукао до траве. Гор. 2. а. полако ићи, кретати се, пловити као кад се пуже. — Гледа Леман по којем пузајV лађе. Матош. Понекад му се учини да ће се малаксала, изгладнела и изранављена колона што пуже за њим ... склупчати око букава. Ћос. Д. б. полако тећи, сливати се (о течности). — Вруће сузе пузају полако нехотице низ Дешино лице. Војн. Гледа  опет кроз стакла низ која су пузале капљице кише. Шимун. в. полако се ширити, пружати се по каквој површини. — Мјесечина пуже уза зид. Сим. У дубини лежао је густ непомичан облак, чији су доњи рубови пузали до изнад самих ... насеља. Ђон. 3. а. пењати се хватајући се рукама и ногама за што. — Пењачи су жустро пузали уза стабло. Гор. б. расти обавијајући се око чега или држећи се чега (о биљкама). — У долини Савиње су] ... велике просторије под приткама и жицама уз које пуже хмељ. Цвиј. фиг. Љубав је притка уз коју приања кротка мисо̑ наша да листа и пуже. Мас. 4. (пред ким) фиг. ласкањем, улагивањем задобивати, стицати чију наклоност, додворавати се, улагивати се, улизивати се. — Iуже пред министром и баном те мољака за милост! Ђал. Управљачи мрзе ... осуђенике који се не боје и не пужу пред њима. Чол.