пу̏као
пукао
Лема
пукао
Извор
том 5, стр. 283, редослед 13
- 1.
прид. од пући, пукнути.
- 2.
који подрхтава, дрхтав.
— Сложила се три гласа: два старачка и пукла
Она га је молила ... помало пуклим гласом. Божсић.
Изворни текст (OCR)
пу̏као, -кла, -кло 1. р. прид. од пући, пукнути. 2. који подрхтава, дрхтав. — Сложила се три гласа: два старачка и пукла. Нех. Она га је молила ... помало пуклим гласом. Божсић.