пу̏као
пукао, пукнуо
Лема
пукао
Варијанте
пукнуо, пу̏кнуо
Извор
том 5, стр. 283, редослед 23
- 1.
-ло) сврш. 1. добити пукотину расцепити се, распрснути се (од јаког притиска, ширења, затезања, ударца и сл., обично са треском.)
— Пукнула је летва на којој је; Хлапић сједио, и он се срушио.
Алекса запе руком за копоран, те уза пуче.
- 2.а.
произвести кратак, оштар звук при ударцу, наглом покрету и сл.
— Тежак удар пуче и одјекну тупо.
Посједаше у кола. Бич пуче, кола кренуше.
Их, викну он и пуче прстима.
- 2.б.
испалити метак из ватреног оружја, произвести пуцањ.
— Наједном пуче пушка.
- 3.
фиг. а.; нагло, одједном се отворити пред очима, погчеду.
— Велико, неизмјерно ... море пуче пред њезиним очима.
Пред нама је пукао прекрасан видик.
б. нагло се појавити, настати.
— На истоку пукла зора.
Учини се да је пукнуо час за опћи револт.
- 4.
фиг. пронети се, разнети се на све стране, нагло се раширити (о гласу, вести, срамоти и сл.).
— Далеко је био пукао глас о тој љепоти.
Сутрадан је пукла брука.
- 5.а.
свиснути, нагло престати жсивети, куцати (о срцу).
— Qсећала је да неће моћи издржати, да ће пући.
Ти немој мене дават ни за кога, јер пукнуло би јадно срце моје за дјецом мојом.
- 5.б.
цркнути, угинути (о коњу).
— Вранац пуче насред бијела града од велика труда и умора.
Фразе
цркао-пукао, цркни-пукни, (ку д) 1укло да пукло, 11укло Ку пукло разг. било шта било, ма шта се догодило; пуче тиква разг. престаде, прекину се пријатељство; пукло је преД очима постало је одједном јасно; ~ од смеха много се и гласно смејати; ~ од беса (зависти, злобе и сл.) разг. каже се када се хоће да истакне високи ступањ, 1- тензитет каквог осећања.
Изворни текст (OCR)
пу̏као, -кла и пу̏кнуо, -ула, -ло) сврш. 1. добити пукотину,; расцепити се, распрснути се (од јаког притиска, ширења, затезања, ударца и сл., обично са треском.) — Пукнула је летва на којој је; Хлапић сједио, и он се срушио. Брл. Алекса запе руком за копоран, те уза пуче. Вукић. 2. а. произвести кратак, оштар звук при ударцу, наглом покрету и сл. — Тежак удар пуче и одјекну тупо. Ил. Посједаше у кола. Бич пуче, кола кренуше. Мул. Их, викну он и пуче прстима. БВ 1909. б. испалити метак из ватреног оружја, произвести пуцањ.; — Наједном пуче пушка. Јак. 3. фиг. а.; нагло, одједном се отворити пред очима, погчеду. — Велико, неизмјерно ... море пуче пред њезиним очима. Кум. Пред нама је пукао прекрасан видик. Чол. б. нагло се појавити, настати. — На истоку пукла зора. Ад. Учини се да је пукнуо час за опћи револт. Десн. 4. фиг. пронети се, разнети се на све стране, нагло се раширити (о гласу, вести, срамоти и сл.). — Далеко је био пукао глас о тој љепоти. Нех. Сутрадан је пукла брука. Андр. И. 5. а. свиснути, нагло престати жсивети, куцати (о срцу). — Qсећала је да неће моћи издржати, да ће пући. Станк. Ти немој мене дават ни за кога, јер пукнуло би јадно срце моје за дјецом мојом. Огр. б. цркнути, угинути (о коњу). — Вранац пуче насред бијела града од велика труда и умора. НП Вук.