Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу̑кӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 283

пу̑кӣ

пуки

Лема

пуки

Извор

том 5, стр. 283, редослед 17

  1. 1.

    који потврђује, појачава у највећој мери значење именице уз коју стоји као атрибут: ~ формалност, ~ случај.

    — Ми смо сиротиња, сиротиња пука.
    Дом.
    Невјесте од тридесет година обично су пуке старице.
    Шимун.
    У затвор је допао пуким случајем.
    Лал.
  2. 2.

    који је потпуно сличан коме, чему, исти, истоветни, прави, истински.

    — Пуки ја, као да ми је ко главу посјекао и на платно пренио.
    Љуб.
    Отац
    — пуки отац.
    Том.
  3. 3.

    незнатан, ништаван.

    — Понуди га лустрин испод цијене ... за пуких тридесет форинти.
    Драж.
Изворни текст (OCR)
пу̑кӣ, -а̄, -о̄ 1. који потврђује, појачава у највећој мери значење именице уз коју стоји као атрибут: ~ формалност, ~ случај. — Ми смо сиротиња, сиротиња пука. Дом. Невјесте од тридесет година обично су пуке старице. Шимун. У затвор је допао пуким случајем. Лал. 2. који је потпуно сличан коме, чему, исти, истоветни, прави, истински. — Пуки ја, као да ми је ко главу посјекао и на платно пренио. Љуб. Отац — пуки отац. Том. 3. незнатан, ништаван. — Понуди га лустрин испод цијене ... за пуких тридесет форинти. Драж.