Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу̀котина

жтом 5, стр. 284

пу̀котина

пукотина

Лема

пукотина

Извор

том 5, стр. 284, редослед 9

  1. 1.

    рупа, шупљина која настане кад се нешто распукне, раскине, расцепи, пуклина, раселина.

    — Кроз пукотине на вратима избија светлост.
    Ранк.
    Љети, под ужареним небом, пукотином зијева црвена земља.
    Донч.
  2. 2.а.

    фиг. шупљина, празнина, недостатак.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Једнога се Дана ... јавиЛа у тој логици и прва пукотина.
    Крл.
  3. 2.б.

    несклад, неслагање, спор, раздор.

    — У старим пријатељским везама ... почеше се јављати прве пукотине. Поп.

Фразе

сав је од пукотина пе мо9е пикакве тајне сачуватпи, проливен је.
Изворни текст (OCR)
пу̀котина ж 1. рупа, шупљина која настане кад се нешто распукне, раскине, расцепи, пуклина, раселина. — Кроз пукотине на вратима избија светлост. Ранк. Љети, под ужареним небом, пукотином зијева црвена земља. Донч. 2. фиг. а. шупљина, празнина, недостатак. — Једнога се Дана ... јавиЛа у тој логици и прва пукотина. Крл. б. несклад, неслагање, спор, раздор. — У старим пријатељским везама ... почеше се јављати прве пукотине. Поп.