Одредница

пу̏н

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 285

пу̏н

пун, пуна QA: medium

Стална адреса

Лема

пун

Варијанте

пуна, пу̀на

Извор

том 5, стр. 285, редослед 22

  1. 1.а.

    испуњен, напуњен чим до врха.

    — Људи ... нађу пун врхом казан самих дуката.
    Јурк.
  2. 1.б.

    који је попуњен, заузет, запоседнут киме.

    — Један кревет ... је празан, а остали пуни.
    Рист.
  3. 2.а.

    који садржи у себи или на себи, у коме или на коме се налази много кога, чега, који обилује чим.

    — Црква пуна као јаје.
    Вес.
    Дрвеће пуно је плода.
    М-И
  4. 2.б.

    који је обузет, прожет чим.

    — Народ је ... пун сVјеверја. Андр.4 И. За нама је шума пуна шутње.
    Наз.
  5. 2.в.

    који снажно изражава какво осећање.

    — Неколико минута гледао је ... погледом4 пуним молбе.
    Јонке
  6. 3.а.

    који се испољава у4 свима деловима, од кога није ништа одузето или смањено, потпун, апсолутан.

    — То још није значило пуну победу Вукове реформе.
    СКГ 1937
    Мудра поредба ѝзвела је пун дојам.
    Креш.
  7. 3.б.

    који није ничим ограничен, ометан.

    — С пуном влашћу долази на Кипар.
    Богд.
    Смрт ова за њега значила је] ... неограничену, најпунију слободу.
    Вас.
  8. 4.а.

    који има, који остварује одређену, потребну норму, меру, количину.

    — Стекне право на пуну пензију.
    Дом.
    Суђење се врши у пуном засједању. Мј. 192б.
  9. 4.б.

    који садржи све потребне делове, сав, цео (без икаква изузетка или недостатка).

    — Два пуна сата трајаше конференција. Ков.
  10. 4.а.

    Појавила lce чета ... војника у пуној ратној спреми. Јак.

  11. 4.в.

    који је навршио одређено доба живота.

    — Није јој било ни пуних двадесет година кад се први пут удала.
    Сим.
  12. 4.г.

    (одр.) који је завршен, доведен до краја: пуни окрет.

    одр. — одређени вид придева
  13. 5.а.

    који је постигао највиши степен развитка.

    — Она је ... још млада, у пуној снази.
    Вес.
    Дан бијаше пун.
    Ћип.
  14. 5.б.

    највећи, највиши, максималан (о брзини, сили).

    — Коњи су јурили у пуном касу.
    Бен.
    Од силнога ветра све је ... подрхтавало ... као на броду V пуној вожњи. НК 194б.
  15. 5.в.

    који није пригушен, ослабљен, који је у својој природној јачини (о гласу, звуку).

    — Он је проговорио пуним гласом.
    Крл.
    Дубок, пун звук оте се из топовског ждрела.
    Моск.
  16. 6.а.

    који је умерено дебео, угојен, крупан, једар (о телу, деловима тела).

    — Наредник ... низак и пун јаукну и паде ничице.
    Ољ.
    Бијели, пуни његов врат оштро се истицао над црним овратником.
    Крањч. Стј
  17. 6.б.

    густ (о коси); дебео (о ћилиму).

    — Фино резана уста ... губила се у брковима и у пуној светлој бради.
    Чипл.
    По меком пуном тепиху ... прође кроз цркву.
    Чипл.

Фразе

дупком ~, ~ као око (шипак) пун до крајње границе могућности, пун до краја; из пуна грла, пуним гласом (клети, псовати) гласно, отворено, да чују сви (клети, псовати); ~ Месец астр. фаза Месеца када се види читав његов круг, уштап;

Пододреднице

~ се

бе уображен, умишљен; ~ гимназија (средња школа) гимназија са свима разредима; ~ глава (кога, чега) много мислити и бринути се о коме, чему; пуне гаће (панталоне), пун тур имати велики страх претрпети; ~ капа неподношљиво, несносно стање. —Утрпа му се ево и овај ... стриц, а тај ти је сам довољан, па да човјеку буде пуна капа. Ћоп.; пуна срца, с пуним срцем (учинити што) с много љубави, радосно учинити што; пуна су му уста кога, чега врло много и често говори о коме, чему; пуне руке, шаке (посла) врло много; пуним једрима (пуном паром) свом снагом, највећом брзином; пуном шаком (пуним шакама) давати врло обилно и често давати; у пуној форми бити (у пуну форму доћи) потпуно у сваком погледу припремљен, спреман за што ; у пуном јеку у највећем развитку; у пуној мери; у пуном смислу речи у сваком погледу, потпун, прави, истински. 19 Речник српскохрватскога књикевног језика, V

бе уображен, умишљен; ~ гимназија (средња школа) гимназија са свима разредима; ~ глава (кога, чега) много мислити и бринути се о коме, чему; пуне гаће (панталоне), пун тур имати велики страх претрпети; ~ капа неподношљиво, несносно стање. —Утрпа му се ево и овај ... стриц, а тај ти је сам довољан, па да човјеку буде пуна капа. Ћоп.; пуна срца, с пуним срцем (учинити што) с много љубави, радосно учинити што; пуна су му уста кога, чега врло много и често говори о коме, чему; пуне руке, шаке (посла) врло много; пуним једрима (пуном паром) свом снагом, највећом брзином; пуном шаком (пуним шакама) давати врло обилно и често давати; у пуној форми бити (у пуну форму доћи) потпуно у сваком погледу припремљен, спреман за што ; у пуном јеку у највећем развитку; у пуној мери; у пуном смислу речи у сваком погледу, потпун, прави, истински. 19 Речник српскохрватскога књикевног језика, V
Изворни текст (OCR)
пу̏н, пу̏на и пу̀на, -о 1. а. испуњен, напуњен чим до врха. — Људи ... нађу пун врхом казан самих дуката. Јурк. б. који је попуњен, заузет, запоседнут киме. — Један кревет ... је празан, а остали пуни. Рист. 2. а. који садржи у себи или на себи, у коме или на коме се налази много кога, чега, који обилује чим. — Црква пуна као јаје. Вес. Дрвеће пуно је плода. М-И. б. који је обузет, прожет чим. — Народ је ... пун сVјеверја. Андр.4 И. За нама је шума пуна шутње. Наз. в. који снажно изражава какво осећање. — Неколико минута гледао је ... погледом4 пуним молбе. Јонке. 3. а. који се испољава у4 свима деловима, од кога није ништа одузето или смањено, потпун, апсолутан. — То још није значило пуну победу Вукове реформе. СКГ 1937. Мудра поредба ѝзвела је пун дојам. Креш. б. који није ничим ограничен, ометан. — С пуном влашћу долази на Кипар. Богд. Смрт ова за њега значила је] ... неограничену, најпунију слободу. Вас. 4. а. који има, који остварује одређену, потребну норму, меру, количину. — Стекне право на пуну пензију. Дом. Суђење се врши у пуном засједању. Мј. 192б. б. који садржи све потребне делове, сав, цео (без икаква изузетка или недостатка). — Два пуна сата трајаше конференција. Ков. А. Појавила lce  чета ... војника у пуној ратној спреми. Јак. в. који је навршио одређено доба живота. — Није јој било ни пуних двадесет година кад се први пут удала. Сим. г. (одр.) који је завршен, доведен до краја: пуни окрет. 5. а. који је постигао највиши степен развитка. — Она је ... још млада, у пуној снази. Вес Дан бијаше пун. Ћип. б. највећи, највиши, максималан (о брзини, сили). — Коњи су јурили у пуном касу. Бен. Од силнога ветра све је ... подрхтавало ... као на броду V пуној вожњи. НК 194б. в. који није пригушен, ослабљен, који је у својој природној јачини (о гласу, звуку). — Он је проговорио пуним гласом. Крл. Дубок, пун звук оте се из топовског ждрела. Моск. 6. а. који је умерено дебео, угојен, крупан, једар (о телу, деловима тела). — Наредник ... низак и пун јаукну и паде ничице. Ољ. Бијели, пуни његов врат оштро се истицао над црним овратником. Крањч. Стј. б. густ (о коси); дебео (о ћилиму). — Фино резана уста ... губила се у брковима и у пуној светлој бради. Чипл. По меком пуном тепиху ... прође кроз цркву. Чипл.